„Zvaničnicima zabranjeno da koriste reči ‘crvena’ i ‘linija’ zajedno u rečenici“: Džulijan Borger o Bajdenovoj poruci Netanjahuu

Netanjahuovo ponovljeno prkošenje američkim upozorenjima da ne nastavljaju ofanzivu na Rafu bilo je zasnovano na pretpostavci da bi ograničavanje isporuke američkog oružja moglo naneti više političke štete Bajdenu nego izraelskom premijeru, i da bi Netanjahu mogao da izazove pustoš za predsednika kod kuće na vrhuncu izborne godine.

Bajdenova Bela kuća sada nastoji da preokrene tu pretpostavku. Zvaničnicima administracije zabranjeno je da koriste reči „crvena“ i „linija“ zajedno u rečenici, nakon neispunjenog ultimatuma Baraka Obame Siriji u vezi sa hemijskim oružjem.

Ali za Bajdena je to bio kritičan trenutak: crvena linija u svemu osim u imenu.

Ne samo da je isporuka hiljada bombi stavljena na čekanje, već se administracija nije potrudila da to prikrije kao logistički problem, na primer.

Zvaničnici su o tome obavestili novinare, a zatim je sekretar odbrane Lojd Ostin to stavio na zapisnik pred senatsku komisiju, jasno stavivši do znanja da bi mogle i druge pošiljke oružja da se suoče sa sličnim kašnjenjima.

Američki zvaničnici govore o ključnoj tački u odnosima, u kojima bi ovaj suspendovani paket oružja mogao biti samo prva manifestacija, u zavisnosti od toga kako Izrael sada postupa u Rafi.

Odbrambenim snagama Izraela (IDF) ove bombe nisu potrebne za invaziju na Rafu. Imaju više nego dovoljno zaliha da ovaj grad pretvore u ruševine. Značaj Bajdenovog poteza je simboličan – tim pre što su takve akcije prema Izraelu izuzetno retke. Poslednji američki predsednik koji je stavio na čekanje pošiljku oružja bio je Ronald Regan.

Izraelski političari su svoj bes na administraciju iskalili telefonskim pozivima poslednjih dana, a Netanjahu i njegovi bliski saveznici u Republikanskoj stranci će nesumnjivo nastojati da uzvrate udarac u američkoj političkoj areni, prikazujući Bajdena kako ostavlja Izrael „bez odbrane“.

Republikanski senator Lindzi Grejem prvi je izneo ovu tvrdnju.

„Ovo je apsurdno“, rekao je Grejem u saopštenju u sredu. „Dajte Izraelu ono što im je potrebno da se bore u ratu koji ne mogu sebi priuštiti da izgube“.

Izraelski zvaničnici rekli su za portal Axios, koji je prvi objavio vest o odloženoj isporuci oružja, da bi predsednikova odluka mogla da sabotira pregovore o taocima za prekid vatre koji su u toku u Kairu.

Američki zvaničnici odbijaju taj predlog. Pošto je Hamas javno prihvatio jednu verziju sporazuma o prekidu vatre u ponedeljak, administracija fokusira pritisak na Izrael.

Zadržavanje oružja i pretnja više, mogli bi učiniti Izraelce otvorenijim za kompromis i dati Hamasu više samopouzdanja da će Vašington nastojati da osigura da prekid vatre postane trajniji mirovni sporazum – neizvesnost koja je bila glavna prepreka sporazuma poslednjih nedelja.

Čak i ako Bajdenov gambit produži mirovne pregovore, zvaničnici administracije tvrde da je to cena koju vredi platiti jer bi humanitarne posledice ofanzive na Rafu bile tako katastrofalne.

SAD, međutim, nestrpljivo žele da svoje presude o međunarodnom ljudskom pravu ne učine faktorom u istragama koje vode međunarodni krivični sud i međunarodni sud pravde, koji vagaju optužbe za genocid. Američka vojska takođe želi da ne postavlja nikakve opšte pravne presedane koji ograničavaju upotrebu oružja u sopstvenom arsenalu.

Iz tog razloga, zvaničnici u Vašingtonu predviđaju da izveštaj Stejt departmenta o poštovanju izraelskog međunarodnog humanitarnog prava, koji se očekivao ove nedelje pa je odložen, neće doneti sveobuhvatne pravne presude. Politiku isporuke oružja Izraelu, kažu, umesto toga će objaviti predsednik.

Ova pauzirana isporuka bombi samo je jedan korak ka ponovnom kalibraciji odnosa između SAD i Izraela. Netanjahu i njegova vlada će sada odgovoriti i nastojaće da politički odvrate Bajdena od bilo kakvih daljih koraka u istom pravcu. Američki pas tek počinje da vraća kontrolu nad repom i nema garancija da će uspeti, zaključuje Borger.