Zvanično počeo Bregzit, Mej aktivirala član 50

Mej je izvestila britanski parlament da je njeno pismo predato predsedniku Evropskog saveta Donaldu Tusku kojim ga zvanično obaveštava da je Ujedinjeno Kraljevstvo nakon više od 40 godina odlučilo da napusti Evropsku uniju.

Ona želi „jasan i čist“ raskid s EU-om, što podrazumeva napuštanje zajedničkog evropskog tržišta kako bi mogla da kontroliše useljavanje građana iz drugih država članica EU-a, što je bio jedan od glavnih razloga za Bregzit. Sloboda kretanja ljudi jedno je od temeljnih načela EU-a.

Tusk će u roku od 48 sati poslati ostalim državama članicama nacrt smernica za pregovore s Londonom. Svoja stajališta o tome izneće na Malti gde će učestvovati na kongresu Europske narodne stranke (EPP).

Smernice za pregovore moraju da odobre šefovi država i vlada 27 država članica na samitu 29. aprila u Briselu. Glavni pregovarač s evropske strane biće Francuz Mišel Barnier, a s britanske Dejvid Dejvis.

Pregovori će započeti kada države članice formalno odobre pregovarački mandat, gotovo godinu dana nakon referenduma na kojem su Britanci s 52 posto glasova odlučili da žele napustiti EU.

Evropska komisija želi da se do kraja godine postigne okvirni dogovor o razdruživanju. Najvažnija su pitanja koliko će London morati da plati kako bi podmirio sve svoje obaveze prema EU-u, koje se procenjuju na 55 do 60 milijardi evra, zatim status 1,4 miliona britanskih državljana u EU-u i 3,3 miliona državljana drugih država članica koji žive u Ujedinjenom Kraljevstvu, nerešeni pravni sporovi s EU-om i novi režim na granicama.

Mej želi da dogovori obuhvatni sporazum o slobodnoj trgovini s EU-om, no retki veruju da je to moguće učiniti u roku od dve godine. Komisija osim toga ne želi da pregovara o tome dok se ne postigne dogovor o razdruživanju. London i neke države članice mogli bi tražiti da se pregovori o trgovini vode paralelno s pregovorima o razdruživanju. Većina diplomata očekuje neki oblik kompromisa u tom pogledu.

Ujedinjeno Kraljevstvo trebalo bi da istupi iz Evropske unije 29. marta 2019., tačno dve godine nakon slanja pisma o aktivaciji članka 50. 

No to i ne mora biti tako. Britanija može izaći i pre ako se postigne dogovor, a dvogodišnji rok može se i produžiti ako se svi, jednoglasno, s time slože.

Britanska premijerka Tereza Mej će danas zvanično proglasiti izlazak Velike Britanije iz Evropske unije, u skladu sa članom 50 Lisabonskog ugovora i 29. mart 2017. ulazi u istoriju jer prvi put jedna zemlja najavljuje da napušta evropski klub.

Očekuje se da Donald Tusk u ime 27 država članica EU izrazi žaljenje zbog ovakve odluke Velike Britanije, ali i spremnost EU da „ujedinjena konstruktivno pregovara sa Londonom u cilju izbegavanja svake vrste nesigurnosti koju Bregzit može doneti građanima“.

Dan kasnije, u četvrtak, predsednik Evropskog saveta obavestiće lidere 27 država članica o nacrtu evropskih pregovaračkih pozicija koje će uslediti kao odgovor na britansko pismo o izlasku iz Unije.

„Kao što znate lično bih voleo da Velika Britanija nije odlučila da napusti EU, ali većina britanskih glasača je odlučila drugačije. Zato moramo da učinimo sve kako bi ovaj proces razvoda bio što bezboliniji za EU“, poručio je nedavno Tusk.

On je za 29. april zakazao vanredni samit lidera EU 27 koji bi trebalo da usvoje smernice za pregovore o Bregzitu. To bi konkretno trebalo da bude paket istrukcija i „crvenih linija“ kojih će Evropska komisija, inače zadužena za pregovore sa Londonom, morati da se pridržava.

Glavni pregovarač, u ime EU, biće nekadašnji ministar u francuskoj vladi i bivši EU komesar, Mišel Barnije. Plan EU jeste da Evropska komisija na osnovu preporuka Evropskog saveta izradi detaljan plan direktiva koje se odnose na evropske pozicije u pregovorima sa zvaničnim Londonom, a koje će biti usvojene u maju na samitu EU lidera u Briselu. Tek tada je moguće krenuti u konkretan proces razdruživanja i uspostavljanja novih odnosa Velike Britanije i EU.

Glavno pitanje pri tom glasi: koliko Britanci moraju da plate za razvod? Već sada se spominje suma od 60 milijardi evra koju Brisel želi da ispostavi kao račun Velikoj Britaniji, prenosi Dojče vele.

Velika Britanija svake nedelje uplaćuje u Brisel 350 miliona funti. To navodno rasipanje novca, zagovornici „Bregzita“ su, tokom kampanje za referendum o izlasku iz EU, svakodnevno kritikovali.

To je podatak koji se zadržao, iako su se zagovornici EU žalili da ta svota ne uzima u obzir popust koji imaju Britanci, niti to koliko zemlja dobija iz briselskih blagajni.

Odluku glasača koji su podržali „Bregzit“, premijerka Tereza Mej interpretira na sledeći način:

„Verujem da su oni vrlo jasno pokazali da ne žele i dalje godinu za godinom da plaćaju enormnu svotu za Evropsku uniju“.

I njena vlada, kao i Gornji dom Parlamenta, angažovali su pravnike da provere pravno stanje i – došli su do sledećeg zaključka: čim Velika Britanije istupi iz EU, ona više nije obavezna da plaća nijednu jedinu funtu Evropskoj uniji. Poslanika torijevaca Džejkob Ris-Moga: „Nemamo nikakve zakonske obaveze prema EU.“

„Bregzit“ će verovatno biti okončan do proleća 2019. godine. Ipak, tekući budžet EU obuhvata vremenski period do 2020. godine.

Hrvatska najmanje pogođena Bregzitom

Zagreb – Hrvatski premijer Andrej Plenković izjavio je danas da će njegova zemlja biti najmanje pogođena izlaskom Velike Britanije iz Evropske unije, jer se 2013. godine poslednja priključila EU.

To su potvrdile i naše analize i analize Evropske komisije, rekao je Plenković. On je ocenio da je Bregzit ogromna greška, čije će posledice u prvom redu osetiti Britanija.

U ovom trenutku niko ne može da kaže kada će biti okončani pregovori o izlasku Britanije iz EU, niti kakav će sporazum biti postignut, pošto se radi o nepoznatom scenariju, izjavio je Plenković. Prema njegovim rečima, EU bi trebalo da ostane otvorena za prijem novih članova, javlja AP.

Aselborn: Bregzit ne sprečava proširenje

Ministar spoljnih poslova Luikesemburga Žan Aselborn izjavio je danas da Bregzit ne može sprečiti proširenje Evropske unije i da sve zemlje Zapadnog Balkana imaju mogućnost da postanu članice EU.

Aselborn, je, posle razgovora sa ministrom spoljnih poslova Srbije Ivicom Dačićem, rekao da je EU više od zajedničkog tržišta, pošto se radi o mirovnom projektu, i ocenio da se Brisel mora potruditi kako bi sve zemlje Zapadnog Balkana ostvarile napredak.