Za izvoz softvera od dve milijarde evra, Srbiji nedostaje oko 20.000 programera 1Dan informatičara Srbije Foto: Društvo informatičara Srbije

Glavni generator vitalnosti IT sektora u Srbiji je izvoz kompjuterskih usluga i on će 2019. iznositi 1,3 milijarde evra. Da bi se dostigao izvoz softvera od dve milijarde evra, Srbiji nedostaje oko 20.000 programera.

To je juče na obeležavanju “Dana informatičara Srbije” u Privrednoj komori Srbije izjavio Milovan Matijević, direktor kompanije „Mineko kompjuters“.

U okviru svoje prezentacije „Trendovi na IT tržištu Srbije“, Matijević je naveo da po profitabilnosti  IT sektor  spada u četiri vodeće delatnosti sa stalnim rastom prihoda iznad proseka privrede.

“IT tržište je 2018. godine iznosilo 558 miliona evra a 2019. će verovatno iznositi 582 miliona evra, sa očekivanim rastom od 9,2 odsto. Ulaganja u IT po glavi stanovnika su i dalje veoma mala i iznose samo 75 evra, dok u EU ona idu do 850 evra, a planira se da će do 2025. iznositi 1.000 evra”, istakao je Matijević, a potom postavio pitanje da li će Srbija moći da ostvari planiranih 175 evra ulaganja u IT po glavi stanovnika u 2025. godini.

IT sektor nudi priliku za brzi oporavak i razvoj koji ne treba propustiti, a to najviše zavisi od države koja treba da obezbedi stimulativan ambijent.

Evidentan je rast broja IT kompanija, broja zaposlenih i ukupnih prihoda.

“U  2018. godini bilo je ukupno 2.349  IT kompanija, koje su imale 28.543 zaposlenih i ostvarile poslovni prihod od 2,5 milijarde evra. Vodećih 100 IT  kompanija obuhvatale su 51 odsto zaposlenih i 61 odsto  ukupnih poslovnih prihoda. U 2011. godini  bilo je 1.704 IT  kompanije, sa 14.876 zaposlenih i 1,3 milijarde evra poslovnog prihoda”, rekao je Matijević.

Za izvoz softvera od dve milijarde evra, Srbiji nedostaje oko 20.000 programera 2
Dan informatičara Srbije Foto: Društvo informatičara Srbije

Nikola Marković,  predsednik DIS je govorio o zalaganju te organizacije za razvoj digitalne Srbije. On je izneo stavove i predloge DIS u odnosu  na aktuelno stanje informatizacije u Srbiji, istakavši da se DIS zalaže za ažurno i objektivno komentarisanje stanja i blagovremeno preduzimanje potrebnih mera.

“DIS kroz svoje aktivnosi ukazuje da se zakoni malo i sporo primenjuju, tri godine se čekaju izmene i dopune Zakona o elektronskim komunikacijama. Treba za 100 odsto povećati kvote za studiranje informatike. Srbiji  preti pad u ‘digitalni jaz’, treba organizovati i stimulisati proces masovne digitalizacije  poslovanja, obezbediti da nezadovoljni  IT paušalci ne odu u inostranstvo”, naveo je Marković, između ostalog.

Predsednik DIS je dodao da će o iznetim zapažanjima DIS uputiti informaciju Vladi i nadležnim  organima.

Prof. dr Irina Reljin, pomoćnica ministra za telekomunikacije, pozdravila je učesnike skupa u ime Ministarstva za trgovinu, turizam i telekominukacije i naglasila da je izuzetno značajan doprinos Društva za informatiku u promociji najnovijih IKT u pravovremenom, objektivnom  i stručnom praćenju stanja i predlaganju mera za razvoj informacionog društva u Srbiji.

Prof dr Dragana Bečejski Vujaklija, proglasila je rezultate i uručila plakete DIS za 2019. godinu.

Za inovativan start up poduhvat je nagrađena BLINK.ING d.o.o. – Blinking. Za razvijen i primenjen IT proizvod ili informatičku uslugu plaketu je dobila: KROJAČEVA ŠKOLA d.o.o. – eLearning platforma Krojačeve škole (LMS), COMTRADE GROUP, COMTRADE DISTRIBUTION d.o.o. – Tesla Think Clearly platform. Plaketa DIS-a za objavljen naučni rad iz oblasti informatike je dodeljena dr Milošu Miliću, za “standarde kvaliteta u funkciji poboljšanja softverskih sistema”.

Žiri je odlučio da dodeli plaketu za kontinuitet u razvoju pravosudnog informacionog sistema Ministarstvu pravde Republike Srbije – za četiri predložena projekta: Aplikacija eZio, Tok predmeta za javne izvršitelje, Sistem za nadzor nad radom javnih izvršitelja i bazu podataka primenjenih oportuniteta na PIS-u.

“Dan informatičara Srbije” se obeležava kao sećanje na 18. novembar 1960. godine kada je promovisan računar CER 10, prvi domaći digitalni računar proizveden u Institutu Mihajlo Pupin. Naša zemlja je tada bila jedna od šest u svetu, gde su postojala znanja, interes države i potrebe da se proizvede digitalni računar. Projektovanje i proizvodnja digitalnog računara je tada predstavljalo vrhunski naučni i tehnološki poduhvat.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari