U apoteci „Njegoš“, koja se nalazi u samom centru grada, na uglu Njegoševe i Ulice srpskih vladara, farmaceuti bez problema uslužuju i gluve pacijente, služeći se znakovnim jezikom, pa osobe sa oštećenim sluhom više ne moraju da se muče da objasne koji lek je potreban i kako treba da ga koriste.
Sekretar gradske organizacije gluvih Beograda Danica Jaslar kaže da je ovo za svaku pohvalu i da će gluvi pacijenti od toga imati dosta koristi. Ona smatra da bi i na ostalim opštinama trebalo da bude bar po jedna takva apoteka, kako bi bila dostupna pacijentima.
– Kad gledate gluvu osobu ne možete da znate da se radi o osobi sa invaliditetom, ali tek kad pokušaju da komuniciraju sa drugima vidite da nailaze na problem. Osim poboljšanja usluga za gluve, bitno je i da što više ljudi ima osnovno znanje znakovnog jezika, kako bi mogli da razumeju gluvu osobu, a samim tim i da joj pomognu, ukoliko joj je pomoć potrebna. Dešavalo se da su naši članovi nailazili na poteškoće prilikom preuzimanja lekova, jer nisu čuli apotekara dok je govorio kada se i kako lek uzima, pa je zbog nerazumevanja dolazilo i do problema u samom korišćenju leka – objašnjava za Danas Danica Jaslar. Bilo je, kaže, gluvih osoba koje su bile oduševljene kada su ušle u apoteku „Njegoš“ i kada su videle da ih apotekari pozdravljaju na znakovnom jeziku.
Procenjuje se da u Beogradu živi oko 4.000 gluvih osoba. Problema u komunikaciji najčešće imaju na opštinskim šalterima, prilikom vađenja ličnih dokumenata, u domovima zdravlja kad idu kod lekara na pregled, ali i u ostalim situacijama. Do pre neku godinu retko ko je želeo da ide na kurs znakovnog jezika, smatrajući da im kao zdravim osobama to nije potrebno. Danas, međutim sve je više onih koji u učenju znakovnog jezika vide mogućnost da pomognu gluvim osobama. Savez gluvih Srbije već nekoliko godina organizuju škole znakovnog jezika, kroz koje je do sada prošao nemali broj opštinskih službenika, zdravstvenih radnika, psihologa, sociologa.
– Znakovni jezik ima različite oblasti, a polaznici uče samo ono što će im koristiti u profesiji, dakle, reči koje će najčešće koristiti u komunikaciji sa gluvom osobom – dodaje Jaslar.
Pomoć prevodilaca
Pri Organizaciji gluvih Beograda 3. decembra počeo je sa radom Prevodilački servis za znakovni jezik za gluva lica, u vidu pilot projekta, koji će biti od velike pomoći kad pacijent dođe kod lekara i kad mu je neophodan prevodilac, koji tada može biti angažovan od strane prevodilačkog servisa, što je u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti koji propisuje da ako je osoba sa oštećenim sluhom treba joj obezbediti tumača za znakovni jezik.
Uz identifikacionu karticu kod lekara
Da bi pomogli svojim članovima Organizacija gluvih Beograda pokrenula je projekat koji ima za cilj da skrene pažnju zdravstvenom osoblju da se u čekaonici nalazi i gluvi pacijent koji ne može da čuje kada ga prozivaju za pregled i koga treba lično obavestiti. Svaki član Organizacije kad krene kod lekara na pregled osim zdravstvene knjižice nosiće i identifikacionu karticu sa fotografijom na kojoj piše „gluva osoba, potrebno posebno prozivanje“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
