Arhitektonska prilagodljivost Beograda svakoj vlasti i ideologiji

Govornici i eminentni stručnjaci su prezentovali sadržaj časopisa i njegove autore, objašnjavajući procese prilagođavanja Beograda evropeizaciji i ideološkim uticajima koji su se odrazili na arhitekturu i izgled grada.

Preinačavanje javnog prostora u Beogradu traje od kada on postoji. Beograd je grad promena i podložan je mnogim uticajima. Autori časopisa su se u svojim tekstovima pre svega bavili menjanjem izgleda grada u mirnodopskom periodu, jer kako je profesor dr Aleksandar Kadijević rekao, najgore je kada se nešto devalvira i preinači u takvom razdoblju. On je naveo da postoje preinačavanja gradskih površina koja mogu biti obrazložena i planski usvojena od institucija vlasti, ali i koja izražavaju konsenzus arhitektonske struke. Međutim, kako je kazao, postoji i građevinska evolucija koja često nesmotreno i degradativno utiče na urbanizam Beograda, a ona je naročito vidljiva u našem savremenom, čini se neprelaznom, tranzicionom periodu zbog koga je naš grad jako ugrožen.

– Mi danas nažalost živimo u jednom periodu, društvene tranzicije koja još uvek nije završena, što se veoma direktno odražava na našu arhitektonsku stvarnost. Tematski opseg radova zastupljenih u ovom broju časopisa vezuje se za početke 19. veka do današnjih dana i oni su pisani isključivo iz kritičke vizure jer je to jedini način koji omogućava dalji napredak. Reč preinačavanje navodi na razmišljanje da je neko hteo nešto da promeni sa ciljem da zadovolji interese i ideale. To se radilo u novijoj istoriji Beograda uklanjanjem simbola starog društvenog ustrojstva u korist novog. Postojala je ipak svest kod određenih vladara da vrednosti prethodnih uređenja i generacija ne treba negirati i da ne treba dizati spomenik samom sebi. Zahvaljujući prosvećenom delu društva zadržate su neke arhitektonske tekovine koje čine ovaj grad evropskom prestonicom – rekao je profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Kadijević, dodavši da se u percepciji zapadnih zemalja Beograd tumači kao regionalna metropola koja se ne može ni sa jednom drugom uporediti.

Predsednik Akademije arhitekture Srbije Bojan Kovačević istakao je da je ovaj broj časopisa fokusiran na promene koje se u gradu danas dešavaju i koje se odnose pre svega na ozvaničene državne divlje gradnje generisane projektom Beograd na vodi. On se u svom obraćanju dotakao terminološkog lutanja opšte i stručne javnosti, teme koju je obradio u tekstu koji se nalazi u novom broju časopisa Kultura, a specijalno je naglasio nezaustavljiv upliv stranih reči i izraza u arhitektonskoj struci.

– Pod pojmom dizajn se danas krije projekat, idejno rešenja, skica, nacrt i još sigurno petnaestak termina koje mi imamo u srpskom jeziku, a koji su u povlačenju – ocenio je Kovačević, dodavši da Beograd nema urbani kontinuitet i da se često preuveličava značaj istorijskog vremena kada je Beograd u pitanju.

– Beograd ima kontinuitet vojnog urbanizma. U tom smislu, mi kao društvo nemamo svest o značaju Donjeg grada kalemegdanske tvrđave zbog toga što je to već decenijama park – poručio je predsednik Akademije arhitekture Srbije.

Na skupu su još govorili dr Vuk Vukićević iz Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, gde je predstavljanje novog broja časopisa i održano, kao i profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu dr Vladislava Gordić Petković.

Časopis Kultura sledeće godine slavi 50 godina od osnivanja, a ideja osnivača Srđana Majstorovića, od koje se i posle skoro pola veka nije odstupilo, je društvena, naučna i kulturološka kritika važnih socijalnih pojava. Ovom prilikom najavljen je naučni simpozijum o čuvenom arhitekti Nikoli Dobroviću koji će biti organizovan u decembru.

Neplanirani objekat nastaje na prostoru Beograda na vodi

Bojan Kovačević, predsednik Akademije arhitekture Srbije, na naše pitanje da detaljnije prokomentariše estetski momenat aktuelnih projekata, pre svega Beograd na vodi i novi izgled trga Slavija, kao i to da li činjenica da Beograd nema arhitektonski kontinuitet znači da svako može da gradi po sopstvenom nahođenju, između ostalog odgovara da postoje indicije da na prostoru koji je predviđen za izgradnju grada u gradu nastaje novi objekat koji ne postoji na originalnim urbanističkim planovima.

– Ono što se danas dešava ima jednu skandaloznu crtu, a to je da su sve formalne pravne procedure zadovoljene. Svedoci smo da je demokratija izigrana do potpune parodije. Mi kao Akademija pripremamo još jedan proglas koji ćemo uputiti javnosti jer ono što se priprema na prostoru Beograda na vodi nije najgore u odnosu na ono što je tamo sada aktuelno. Govorim o zgradi koja ranije nije postojala ni na jednoj maketi, dužine 106 i visine 80 metara na samoj obali Save pored „Gazele“. U pozadini cele priče je shvatanje kako neko razume potencijale grada i gradskih prostora. Oni koji sada rade takve stvari verovatno su ubeđeni da su vrlo kreativni i da će usrećiti Beograđane, pa i Srbiju. Problem je da to što se bude izgradilo ne može posle da se popravlja i menja. Jedan od sjajnih načina da se o tome porazmisli je ovaj sjajni časopis. U ovom broju ima jako korisnih saznanja i informacija koje mogu posredno da pomognu borbu protiv trenutnih gluposti u prostoru učinimo efikasnijom. Ovo nije samo istoriografska nauka, ona ima svoje ozbiljno povratno dejstvo na aktuelna dešavanja – rekao je Bojan Kovačević.

Nema sluha za Digitalni atlas Beograda

Predsednik Akademije arhitekture Srbije Bojan Kovačević izrazio je svoje nezadovoljstvo zbog nedostatka sluha za projekat Digitalni atlas Beograda koji je inicirao u vreme dok je bio direktor Muzeja grada Beograda. On je rekao da je neverovatno da u današnje tehnološko vreme, kada je veoma lako u kompjuter ubaciti milione podataka koji bi omogućili istorijski pregled dešavanja na ovom prostoru, ne postoji želja da se jedna takva ideja realizuje, kao i da se nada kako će buduće generacije imati pameti da se time pozabave.