Beograd deo Globalnog programa za pionire prirode u urbanom okruženju

U projektu učestvuju i organizacije „Pametni gradovi“, Evropski forum urbanog šumarstva, Lokalne
samouprave za održivi razvoj, Centar za eksperimente i urbane studije, kao i Međunarodne unije za konzervaciju prirode istočne Evrope i centralne Azije.

Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić rekao je da je projektom „Pametni grad“ naš tim došao na ideju da formira hab – savet jugoistočne Evrope, s ciljem da objedini gradove ovog dela Evrope u razmeni ideja i unapređenje prirodom inspirisanih rešenja i kako bi se adaptacija na klimatske promene učinila što uspešnijom.

Zajedničkim radom želimo da povećamo „zelenu infrastrukturu“ naših gradova, rekao je Radojičić i dodao da je Beograd, kao najveća lokalna samouprava u Srbiji, pokretač mera ublažavanja efekata klimatskih promena.

Izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, razvoj gradskog železničkog saobraćaja, izgradnja metroa, nabavka tramvaja i električnih autobusa, termalna rehabilitacija javnih zgrada, završetak radova na obilaznici oko Beograda, uvođenja sistema javnih bicikala, proširenje mreže biciklističkih staza, izgradnja 10.000 kvadratnih metara zelenih zidova, povećanje šumskih površina, među koje spada i Linijski park koji će se prostirati u dužini od 4,6 kilometara uz obalu Dunava i Save, projekti su kojim će Beograd postati zeleniji i zdraviji grad za život, izjavio je Radojičić.

Prema njegovim rečima, Akcioni plan za zeleni grad je jedan od najvažnijih dokumenata za poboljšanje kvaliteta vazduha, uz smanjenje emisije ugljen-dioksida za 40 odsto do 2030.

Koordinator „Pametnih gradova“ i predstavnik Hamburga Martin Krekeler istakao je da se rešenja bazirana na prirodi i očuvanju prirode moraju primeniti na lokalne okolnosti ili lokalni biodiverzitet.

Da bismo uspeli da kreiramo kvalitetna rešenja bazirana na prirodi, moramo se uhvatiti u koštac sa lokalnim izazovima na svakodnevnoj bazi, rekao je Krekeler.

Klajv Dejvis iz Evropskog foruma urbanog šumarstva je ukazao da velika i kvalitetna stabla obavljaju najveći deo posla u ublažavanju efekata klimatskih promena.

Dejvis je naveo primer američkog grada Finiksa u Arizoni, jednoj od država sa najtoplijom klimom,
gde se vidi da je u pojedinim delovima grada, u kojima žive najsiromašniji stanovnici, prosečna temperatura smanjena za čak 18 stepeni u odnosu na period u kojem drveća nije bilo.