Beograd kroz knjižare

Iako Beograd nije Pariz, ljudi uvek vole kad im se otvore nepoznate literarne obale. Zato putovanje kroz beogradske knjižare može biti uzbudljivo – one su mala muzika grada i njegova autobiografija. I čarobno ogledalo čija alhemija zavisi kako od vlasnika i knjižara, tako i od vrste čitaoca koji u njih zalazi. Gete je govorio da je istina na strani malog broja, a knjige i književnost pružaju luksuz koji ne liči ni na jedan drugi – luksuz izabranog, ne nametnutog mišljenja.

Međutim, živimo u vremenu kad je i knjiga obična roba koja podleže reklami što ispira mozak i uništava svaki duh metafore. Navike su se promenile i ljudi imaju sve manje vremena, pa hrle u tržne centre da brzo prošetaju, brzo se provedu i usput još ponešto i kupe. Ušće i Delta siti postali su mesta hodočašća u kojima je vreme uvek savršeno – hladno kad je napolju toplo, toplo kad je napolju hladno.

Ali čim prijatna temperatura na ulice izmami šetače, počinje da živi onaj drugi Beograd – od Slavije do Kalemegdana. Tada i knjižare mogu da se pretvore u utočište za slobodne duše.

Delfi, slavno svetilište posvećeno bogu lepote Apolonu, naziv je Lagunine superknjižare, antikvarnice i kafea u Ulici kralja Milana. Zgrada s kraja devetnaestog veka pretvorena je posle burne 1968. u mesto mladosti i avangarde – Studentski kulturni centar. Iz nedelje u nedelju, u tom hramu knjige i multimedija, oplemenjuju se spisateljska imena, a u staklenoj vitrini mini-muzej s ličnim predmetima pisaca poziva one koji vole knjigu.

U istoj ulici nekoliko brojeva niže – Srpska književna zadruga. Znak koji se i danas nalazi na svim njenim izdanjima dizajnirao je lično Jovan Jovanović Zmaj. Dočekujući 1892. Nikolu Teslu posredovao je i da se i on tu učlani. Današnja knjižara novijeg je datuma, ali unutra kao da je patina starog Beograda zauvek pala na police s bezbrojnim naslovima.

Na uglu Dečanske i Makedonske, omanji Eurocentar za razliku od ostalih tržnih centara neočekivano odiše intimnom atmosferom. To je zbog svetlosti što prodire kroz staklenu kupolu i pada na mali trg s kafićem ispred same knjižare Beopolis. Zraci sunca prelamaju se tako da slova i korice upadaju u oči i govore sami za sebe. Pod sloganom „Praznici s prijateljima“ taj moderni kutak povremeno okuplja izdavače, pisce i ljubitelje pisane reči.

A u najpoznatijoj beogradskoj ulici koja je dobila ime po drugom srpskom vladaru, knezu Mihailu, „Zepter“ svoje goste očekuje u reprezentativnoj zgradi nekadašnje Prve hrvatske štedionice iz dvadesetih godina prošlog veka. Veličinom knjižara ne može da se pohvali, ali može svim ostalim. Negujući u izboru ponude kritički stil, zadovoljava i apetite sladokusaca okrenutih antikvitetima, knjigama francuskih autora ili filozofiji.

Knez Mihailovom stiže se u „Inicijal“, Akademijino zdanje iz 1922. U ovoj knjižari postoje sva izdanja i publikacije SANU kao i stručna literatura koja se ne može naći na drugim mestima.

Preko puta, prema Kalemegdanu, s knjigama „za svačiji ukus, biblioteku i džep“, svetli izlog knjižare Dereta u zgradi koja je spomenik kulture. Deo arhitektonske baštine Beograda iz sedamdesetih godina devetnaestog veka, jednu od prvih gradskih kuća na sprat diplomata Lazar Savić testamentom je 1921. ostavio Kraljevskoj srpskoj akademiji.

Na obližnjem Studentskom trgu, u zgradi Zadužbine Ilije Kolarca iz 1932. u oči upada mala, svetla i savršeno sređena knjižara „Aleksandar Belić“- po još jednom znamenitom Srbinu, filologu i nekadašnjem predsedniku SANU. Odabrana klijentela zna da tu može pronaći i sva Zadužbinina izdanja i sve domaće časopise. Lepa književnost nezaobilazan je ukras i ove knjižare.

I, na tek nekoliko koraka odatle, u autentičnoj starobeogradskoj Ulici cara Lazara, u kojoj je nekada živeo pesnik Đura Jakšić – čajdžinica „Apropo“. Svoje goste očekuje uz odabranu literaturu, delikatne arome čaja iz japanskog porcelana, diskretnu muziku, bez duvanskog dima. Deo ambijenta su i dve mačke što rado sede u izlogu i tek ponekad prođu da ih gosti pomaze. Jedan od najsvetlijih ženskih likova u srpskoj poeziji, Majka Jevrosima, dala je naziv ulici otmene arhitekture. Ispod gustih krošnji, boemska atmosfera. Uz kafu, klavir i duvanski dim, opuštanje s knjigama renomiranih izdavača ne obavezuje na kupovinu. Mogu se do mile volje prelistavati i čitati.

Krug dvojke zatvara se u plavom. Malo dalje, ugao s Takovskom krasi knjižara Plavi krug. Nevelika, s prepunim stalažama između kojih se tu i tamo začuje glas kupca što nešto zapitkuje knjižarku. Ona odgovara osmehujući se za pultom s kasom iza kojeg se zbog naslaganih knjiga gotovo i ne vidi. Kralj Milan, knez Mihailo, car Lazar, Majka Jevrosima, Dečani, Takovo… sve prepuno istorije kroz druženje s knjigom među biserima građanskog Beograda na koji u žurbi prebrzog življenja i interneta često zaboravljamo. Zastanimo i osetimo zadovoljstvo ćaskanja s knjižarima koji bi kao i oni pariski učinili sve da prodaju knjigu.