Beograd na evropskom začelju u borbi protiv zagađenja

Stručnjaci Ekonomista rangirali su gradove bodujući nekoliko kategorija – emisiju ugljen-dioksida, potrošnju energije, efikasnost zgrada, efikasnost transporta, upotrebu otpada i zemlje, način upotrebe vode, kvalitet vazduha i način upravljanja zaštitom životne sredine. Najlošiji rezultat Beograd je zabeležio u kategorijama transporta i vode gde je pretposlednji, 29. evropski grad. U studiji se navodi da iako veliki broj ljudi koristi javni prevoz (po čemu je Beograd čak peti u Evropi jer su procene da 75 odsto stanovništva ide biciklom ili javnim prevozom na posao), ističe se da bi rezultat bio bolji da je učinjeno više na promociji „zelenih“ mera u transportu i ozbiljnijem smanjenju gužvi, čemu bi mogla da pomogne izgradnja obilaznice. U kategoriji voda, Beograd je pretposlednji delom jer je potrošnja vode po glavi stanovnika viša od proseka u Evropi. Problem su i velike količine netretirane otpadne vode, a takođe na rezultat utiče neefikasnost vodovoda. Nešto bolju, ali slabu 28. poziciju, Beograd je zauzeo u oblasti kvaliteta vazduha, iako nivo štetnih gasova nije posebno visok. Stručnjaci Ekonomista ističu da čelnici grada nisu sistematičnije sprovodili mere u tom segmentu zaštite životne sredine. Glavni grad Srbije je 28. i po emisiji ugljen dioksida. Kada je reč o kategoriji zgrada, koje su jedan od najvećih zagađivača, naša prestonica je 27. u Evropi. Nisku poziciju Beograd je „zaslužio“ jer su zgrade slabo izolovane što je glavni razlog za veliki gubitak toplote. U studiji se navodi da bi moglo da se uštedi 30-40 odsto energije samo kada bi bili primenjeni već doneti nacionalni standardi u toj oblasti. Lošem učinku Beograda u toj kategoriji doprinela je relativno visoka potrošnja energije po glavi stanovnika u stambenim zgradama. Na 26. poziciji Beograd se našao u segmentu upotrebe otpada i zemlje. Grad proizvodi oko 496 kilograma otpada po stanovniku, što je nešto niže od evropskog proseka (511 kilograma). Međutim, nivo reciklaže je zanemarljiv, dok veći deo opštinskog otpada završava na deponijama. U kategoriji upravljanja zaštitom životne sredine Beograd je 25. među 30 evropskih gradova. U studiji se navodi da bi Beograd poboljšao tu poziciju kada bi gradske vlasti usvojile akcioni plan za upravljanje zaštitom životne sredine. Najbolju poziciju srpska prestonica ima u kategoriji energije (17. mesto) gde je čak na drugoj poziciji u istočnoj Evropi. Razlog tome je ispodprosečna potrošnja energije po glavi stanovnika i relativno visoka upotreba obnovljivih izvora (oko osam odsto ukupne potrošnje). Ipak, glavni problem je zastarela tehnologija u toj oblasti ili delimični nedostatak tehnologija za smanjenje emisije štetnih gasova.

– Uprkos odsustvu teške industrije u gradu, decenije nedovoljnog investiranja, posebno tokom ratnih godina 90-ih, imale su odlučujući uticaj na životnu sredinu Beograda – zaključuje se u studiji.

Kada je reč o gradovima u okruženju, najbolju poziciju zauzima Budimpešta, koja je 17. sa 57,55 bodova. Ljubljana je 19. sa 56,39 poena, dok je Zagreb za jedno mesto bolji od Beograda sa 42,36 bodova. Iza Beograda, na 28. i 29. mestu su Bukurešt i Sofija.

Generalno najbolji učinak imale su skandinavske prestonice. Iza Kopenhagena našli su se Stokholm i Oslo dok je Helsinki sedmi. Džejms Votson iz Ekonomist intelidžens junita objasnio je da zapadni gradovi dominiraju gornjom polovinom liste zbog dugog rada na zaštiti životne sredine, ali i zbog višeg standarda. On je objasnio i da je viša svest i bolja informisanost običnog građanstva o potrebi očuvanja životne sredine doprinela da se gradovi Zapadne Evrope nađu u vrhu. S druge strane, problemi gradova istočne Evrope su nizak standard, skroman rad na izolaciji domova, visokozagađujuća industrija. Votson je istakao da se Indeks evropskih zelenih gradova pravi kako bi predstavljao smernicu za vlasti u gradovima koje politike bi trebalo da poprave. On je podsetio da više od polovine svetskog stanovništva danas živi u gradovima i da bi od njih trebalo da počne rešavanje problema zagađenja.