“Sećam se Zorana Radmilovića u ulici Kneza od Semberije. NJegovo lice još sa senkama noći u rana jutra. Novine, mleko i hleb, kao znaci raspoznavanja drugog dnevnog ja, naspram onog kostimiranog tajnog dvojnika sa „dasaka koje život znače“.
Igrao je u to vreme Kralja Ibija u Ateljeu 212 i predstava je imala kultni status. Čak je i komšijskoj deci, kada ga mole, izvodio poneki detalj Ibija, zasmejavajući ih. Ali i u pozorištu, nikada se nije znalo gde će u svojoj improvizacijskoj neuhvatljivosti, Zoran da dovede svoj lik na sceni.I baš nešto od te igre neuhvatljivosti zrači i danas, zahvaljujući vajarskoj imaginaciji, iz Zoranove skulpture Kralja Ibija, u niši fasade Ateljea 212.
To nenametljivo skulptorsko delo, dobilo je vremenom na nekoj čudnoj, apsurdnoj lepoti. Možda je tajna umetničkih dela uopšte, u nedostatku namere da se bude umetnost, u nedostatku pretenzija.Možda je baš pretencioznost razlog skorašnje vajarske avanture u glavnom gradu, poprimila izgled grubog ekcesa u granitu ili bronzi.
Dovoljno je pomenuti stojeću figuru Nikole Pašića, na trgu, koja deluje čudno soc-realistički. U tom smislu tračak nade daje nova skulptura Karla Maldena, na ulazu u obnovljenu zgradu Kinoteke na Studentskom trgu. Taj veliki internacionalni glumac, dobitnik Oskara, rodom odavde, postao je simbolično stanovnik Beograda, svojom skulpturom u hodu, penjući se stepenicama ka ulazu u kuću filma, tajanstvenog zdanja „sedme umetnosti.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
