Na pitanje radoznalih posetilaca gde su bedemi Sparte koji grad brane od zavojevača, spartanski kralj Agesilaus, rukom pokazujući svoje sugrađane, lakonski je odgovorio: „Ovo su spartanske zidine.“
LJudi i građanstvo bili su mu prva i poslednja odbrana grada.
Na te reči spartanskog kralja pomislila sam videvši pano na ukinutoj gradskoj železničkoj stanici, gde je pisalo: „Kula novi simbol Beograda.“
A Kula, tipski oblakoderski tržni centar, nudi prostor za potrošače urbanih instantant fatamorgana, poput vizuelnog „potemkinovog sela“, ali ukida pravo na gradsku čovekomernost. Na kulturotvoran način gradovi, ulice, trgovi, pamte i ne zaboravlja se, da je 90-ih oko 500.000 mladih ljudi napustilo Srbiju, najviše Beograđana. A koliko su odneli ratovi? Za te generacije nestalih Beograđana, za taj prvi i jedini spartanski bedem protiv urbicida grada, ne može biti simbol kula-trgovina „globalno-seoskom“ robom .
Odrasli sa simbolom Beograda, a bio je sve do sada, POBEDNIK- figura čoveka, unikatno delo umetnika Meštrovića, sa golubom mira u ruci, žitelji Beograda bili su spremni da brane svoj grad i svojim životom ako je nužno.
Ostaje pitanje, može li se duh grada (genius loci), Beograda, bogate kulturne istorije, ali ratnim zbivanjima promenjenog stanovništva i nestalih građana, podrediti dnevnopolitičkim potrebama a nauštrb njegovog gradskog karaktera?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
