Beograd otvoren grad

Tako je i nedavni referendum građana zbog rekonstrukcije centra grada i kalemegdanske žičare, koji je raspisala Opština Stari grad i predsednik Marko Bastać, po odzivu i učinku za budućnost Beograda, izuzetno značajan događaj. Već činjenica da je tako ispoljen glas i stav ljudi, povodom sudbonosnih poteza rekonstrukcije u srcu prestonice, pokazao je neophodnost oživljavanja demokratskih institucija, pre svega na lokalnom nivou, što je važno za budućnost demokratije ne samo u Beogradu.

Naspram govora o „totalitarizmu vlasti“, građani su sami simbolično i neposrednim dnevnim gestovima, zaista bili „Čuvari Starog grada“, rizikujući svojim protivljenjem odmazdu vlastodržaca. Tako su uz uobičajene protestne šetnje subotom, doprineli slobodnoj pobuni drugačijim akcijama.

Zato česta pitanja novinara organizatorima o zamiranju protesta, pominjući brojnost, a ne komentarišući ni uzgred nedavni referendum na Starom gradu, možda nehotice, idu u prilog vlasti. Njoj je odgovaralo da se ta formulacija, javno ponavlja. Poput eha klime opšte medijske manipulacije, u ulozi „javnog mnjenja“, bez obzira na društveni domen odakle je, indirektno je bojila sliku totalitarističkim uglom gledanja i kada se nije radilo o samoj vlasti.

Raspisivanjem referenduma građana, Bastać je ponovio čin poznat u demokratskom svetu, bez obzira na njihova društvena uređenja, takozvanog Advocacy Urbanizm i Participary Planning, koji podrazumevaju dijalog građana i vlasti. Ali više od toga, ukazao je na put borbe protiv Golijata tabloidne politike, insistiranjem na demokratskoj proceduri i nepobitnoj vrednosti građanskih glasova, makako davidovski i nejako (?) oni delovali.

Autorka je pisac knjige Beograd kao autobiografija