Beograd otvoren grad

Grupe posetilaca, skupljaju se već duže vreme, oko 150.000 godišnje, prema zvaničnim podacima, prođe kroz ovaj Hram nauke. Tu se mešaju zvuci španskog, ruskog, engleskog jezika, različitih akcenata i dalekih izgovora. Na taj način se ambivalentni semantički smisao centra grada, prenosi tragom značenja njegovih urbanih, duhovnih vrednosti, izvan strogog centra, trajući tiho i privlačeći ljude iz različitih sredina.

Moć ove nevelike kuće, nekadašnje vile Genčića, a projektovao je arhitekta Brašovan, izrazila se spontano kao mesto nove urbanosti, gradskih susreta, iščekivanja, otkrića. Kao živi gradski eksperimenat probuđene ljudskosti, emanirane samim imenom TESLA, dijahronijski odjekuje ne samo njegovom izuzetnom istraživačkom energijom naučnika, već moralnim stavom prema dobrobiti za ljude, izvan sopstvene finansijske dobiti. Postalo je ono , što centar grada treba simbolično i značenjski, da bude – znak trajnih vrednosti.

To nisu postigla mesta uređena, sa namerom, gradskih zvaničnika.

Otuda osećaj, da nije u pitanju uobičajeni Muzej, već vrsta svojevsnog STANIŠTA, na duhovnom putu iz Beograda u svet. I obrnuto.

Pokazalo se opet, da je spoj istraživačkog talenta, „večite slobodne igre duha“, moralnog uporišta, što je krasilo Teslinu ličnost, tajna vrednosti, s one strane svakog dizajnerskog čina.