Mirjana Popović RadovićBeograd ima začarana mesta do kojih dolaze samo oni koji su živeli uličnu i urbanu mitologiju. U pitanju je paralelni grad, o kojem je bilo već reči ovde, a koji se vidi samo ako si ga iskusio u PSIHI i EROSU. Jer, arhitektura je i narativna umetnost u vremenu.
Kako imam brojna svoja „lična mitska mesta“ u ovom gradu, niko ne može da mi ga uzme, da ga uništi – znam da bi nikao kao Feniks, ponovo na Ušću, mestu drevnih alasa koji su ga podizali.
Jedna od mojih “ ličnih mitskih tačaka“ Beograda, je LAV na početku stepenica-šetališta na Kalemegdanu. Rušili su ih nedavno i dograđivali… Ali, LAV je trajao.
Na tom LAVU voleo je da sedi moj mali sin kao dečak, stalno smo tu dolazili. Jednog ranog, svetlog popodneva, bila sam zamišljena a sin me je stalno zapitkivao. Najednom trgao me je glas starog čoveka koji je prišao, spustio mog sina sa leđa lava, i ljutito rekao:“ Dođi, ja ću da ti pokažem UŠĆE, gde se Sava uliva u Dunav!“ – dodao je :“Eh, kakve su ove savremene majke, ne odgovaraju deci.“
Pogledala sam u starog čoveka koji je vodio mog sina za ruku, uz žamor ljudi okolo: „Pa, to je Miloš Crnjanski!“
Zapamtila sam taj prizor, poznati „marque distinctive“ – obeležje za prepoznavanje u teoriji, postao je deo mojih sećanja, dvojnih slika grada, spoljašnjih i unutrašnjih. Neuništiv je Beograd, kada se vidi i iskusi u PSIHI i EROSU!
Autorka je pisac knjige „Beograd kao autobiografija“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
