Beograd otvoren grad

Ulicama ljudi ne prestaju da hodaju, subotom ili drugim zakazanim danom, uprkos promenljivoj letnjoj klimi, nemaštovitim organizatorima, ali, i prećutne izdaje opozicije oko bojkota, i sve bezočnijih napada vlastodržaca.

Kreću se u grupi, probuđeni, pokrenuti i živi! Sami, nepokolebljivi.

Zato je njihovo koračanje gradom poseban govor, bez reči. Treba ga hrabro saslušati. Ta veza hoda i mišljenja podsetila me je na reči Ničea u „Sumraku idola“, da sve velike ideje nastaju u hodu.

Otuda nastavak protesta – uporno koračanjem gradom, napominje rađanje nove ideje, ovde i sada, svojevrsnog građanskog identiteta, ne kao teorijskog pitanja iz tekstova, već spontano otkrivenog odgovora samoj stvarnosti, na zahtev demokratskih sloboda kao oblika života.

Posebnost Beograda u odnosu na mnoge prestone gradove, jeste njegova, između ostalog, i urbana otvorenost, dijahronijska demokratičnost, jer je organski nastao učinkom zadužbinara a ne imperijalnog ili kolonijalnog bogatstva. Nemajući “ zone – bogatih” (osim Dedinja, nasleđenog), poput metaforičnih geta, bivajući ambijent modernog grada budućnosti, uticao je svojom atmosferom na svoje žitelje. Čak je nenadmašni pesnik Vilijam Blejk, strastveni urbani šetač, napisao :”Moje ulice su moje ideje imaginacije”, ne odvajući svoj identitet od identiteta grada.

Tako su i protestne šetnje Beogradom identitet grada i njegovih građana.