Bicikl između urbanog planiranja i politike

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Apsolutno ste u pravu.
   Suštinski problem u glavama političara koji vodeovaj grad a samim tim u službenika ispod njih koji konkretizujustvari je konotacija da bicikl služi samo za rekreaciju, za švrćkanje po Adi, Zemunskom keju…
   Jednostavno su nesvesni potencijala koji bicikl ima kao sredstvo javnog prevoza u gradovima. Da bi sa sadašnjih 1,5% stigli do populacije od 10tak % koja koristi bicikl za svoja dnevna putovanja (do posla, do škole, fakulteta, pa i do vrtića) postoji samo jedan ultimativni zahtev: razvoj INFRASTRUKTURE!
   Kada ljudima date (kvalitetnu) mogućnost oni polako počinju da se orijentišu ka njoj i to se širi kao virus.
   Naćalost većina napora koju čini aktualna vlast je formlnog karatketa: crtanje staza na pešačkim površinama-što je apsolutno kontraproduktivno jer generiše konflikt na relaciji pešak-biciklista, dok jedini suštinski napredak sam zabeležio u novom bulevaru Vudrua Wilsona u okviru BWF-a gde imamo svega 600-700m veoma kvalitene bici infratsrukture koja naalost ne može da se koristi i dalje. Sve ostalo je tako da ozbiljnog biciklistu odbija od korišćenja i od nastavlja da vozi po kolovozu.
   Nažalsit aktulna vlast nema kapacitet da se suštinski pozabavi ovim problemom i dok se ne dogodi mentalni otklon od ovog sistema vrednosti neće biti suštiskog napretka po ovom pitanju i hvatanja koraka sa civilizovanijim svetom.