Biciklisti organizuju protestnu vožnju zbog ukidanja biciklističke staze u Beogradu

Ovaj put, povod je ukidanje biciklističke staze u Uzun Mirkovoj ulici, da bi se zadržala parking mesta ispred luksuznog hotela Square Nine i zgrade Jugoslovenske kinoteke.

Na žalost,  i ovaj put se pokazuje da je Beograd automobilski orjentisan  grad, iako u svakom obraćanju gradonačelnika i njegovih zamenika možemo čuti hvalospeve o tome kako Beograd “menja hijerarhiju u saobraćaju, i na prvo mesto stavlja pešake, bicikliste i javni prevoz, pa tek onda privatne automobile”. Plan održive urbane mobilnosti, koji je usvojila gradska skupština 2021. godine,  ima zacrtane upravo takve održive ciljeve, i bio je među tri najbolja plana u konkurenciji Evropske komisije 2021. godine, u istom rangu sa Bilbaom i Grenoblom, jednom od Zelenih prestonica Evrope, rečeno je u saopštenju UG Ulice za bicikliste.

Kako navode, pokazalo se da je taj plan na žalost mrtvo slovo na papiru, čijih se preporuka niko ne pridržava.

Prošlu, a i  ovu godinu smo započeli sa budžetom grada koji ne izdvaja ni jedan dinar za razvoj biciklističke infrastrukture. Sledeći korak je bilo već pomenuto skraćivanje vrlo frekventne biciklističke staze u Uzun Mirkovoj ullici, zarad puštanja autobuske linije Eko2 u oba smera.Uzun Mirkovom dnevno defiluju stotine dostavljača na biciklima, koji redovno prave gužve ispred lokalnih prodavnica brze hrane i biciklistička staza im je potrebna.  Samo uvođenje nove linije javnog prevoza na potezu Studenskog trga  do sportskog centra Milan Gale Muškatirović nije problematično, već je i poželjno, kažu iz Udruženja i dodaju da je suštinski problem što se umesto ukidanja petnaestak parking mesta da bi se nadomestio prostor koji nedostaje, ukida bicikllistička staza, iako je na  50 metara udaljenosti javna garaža Rajićeva sa 400 parking mesta.

Takođe, kako navode i  hotel Square Nine ima sopstvenu podzemnu  garažu, ali je ulične parkinge ispred ulaza zadržao zbog ekskluzivnosti, da bi VIP gosti i gošće mogle da ulaze u auto ili taksi ispred hotela, iako je  preko puta hotela taksi stanica.

Ukoliko grad Beograd zaista želi da razvija održive vidove transporta kao što su pešačenje i bicikl, e-bicikl i trotinet, iskustva iz Evrope i sveta nam nepogrešivo govore da se to radi  pre svega destimulisanjem upotrebe privatnih  automobila, i  prepuštanjem uličnog prostora održivim vidovima transporta, i to  pre svega u centralnim gradskim zonama. Dodatni argument protiv uličnih parkinga su i manevri uparkiravanja i isparkiravanja koji, da ironija bude još veća, dokazano usporavaju javni prevoz u gradu i samim tim čine liniju EKO 2 manje efikasnom, ističu iz Udruženja.

Oni dodaju da iako je parkiranje za većinu Beograđana visoko na hijerarhiji problema koje treba rešavati, političke opcije nemaju dovoljno hrabrosti da građanima kažu neprijatnu istinu, a to je da povećavanje parking kapaciteta ne može biti dobro ni za jedan grad, niti je igde u svetu donelo rešenje problema gradskih gužvi i transporta u gradovima.

Povećanje ponude parkiranja je naprotiv medveđa usluga građanima, koji su nesvesni činjenice da je u gradovima sve manje prostora,  gledaju sopstveni komoditet i žele parking ispod svoje terase, dok političari grčevito čuvaju svoje mandate, ne zamerajući se vlasnicima četvorotočkaša koji su značajana i vrlo osetljiva grupa glasača. Kao kolaterna šteta ovakve populističke politike stradaju svi građani, jer buka, zagađenje i gužve ne biraju i pogađaju sve kategorije korisnika. Zbog zakrčenih trotoara, otežano se kreću osobe sa invaliditetom, roditelji sa kolicima, stariji i slabo pokretni.

Ostaje samo nada da će izbori doneti neke nove političke opcije, koje će imati dovoljno političke hrabrosti da se sa problemom uhvate u koštac na pravi način, nuđenjem alternativa, poboljšanjem javnog prevoza i boljih uslova za vožnju bicikla i ostalih mikrobilnih opcija, ali i merama destimulacije vožnje privatnih automobile, naveli su u saopštenju.