Budžet Grada Beograda za 2022. godinu 160,3 milijarde dinara

Ovo je najveći budžet u istoriji Grada Beograda, izjavio je zamenik gradonačelnika Goran Vesić.

On je ukazao da će budžet za 2022. godinu biti za sedam odsto veći nego prethodni, ali bez povećanja poreza na imovinu, koji je jedan od osnovnih prihoda grada.

– Budžet grada je 2013. godine bio manji od 600 miliona evra. Za 10 dana naš grad će dugovati 281 milion evra i to govori kakav smo posao uradili za prethodne četiri godine i kako smo se domaćinski ponašali – naveo je Vesić na sednici Skupštini grada.

Ukazao je da je budžet za 2022. godinu veći jer je povećana privredna aktivnost.

– Imamo više zaposlenih i veće su zarade. Danas u Beogradu radi skoro 200.000 ljudi više nego 2013. godine, a zarade su veće nego pre osam godina. Imamo više investicija i izdajemo svake godine preko milion kvadrata građevinskih dozvola, i to puni naš budžet. Zato imamo novca da kupimo 100 novih autobusa, od kojih nam 25 stiže u februaru, a 25 u martu. Takođe ove godine smo kupili 10 novih električnih autobusa. Imamo novca da gradimo metro i obilaznicu oko Beograda, da uređujemo bulevare i naš grad. Takođe zato možemo dati 68.000 tableta našoj deci, kao i besplatne digitalne udžbenike. Zato možemo da podelimo i 7.000 laptopa učiteljima i nastavnicima, jer ovaj grad konačno finasijski dobro stoji – rekao je Vesić.

On je naglasio da je stiglo 9.046 predloga građanki i građana za budžet Grada Beograda. te da se javna rasprava organizuje treću godinu za redom.

– Na predlog građana koji su učestvovali u kreriranju budžeta uradićemo 11 novih parkova, devet igrališta, bazen u Grockoj pored već predviđenih bazena u Borči, Zemunu, Južnom bulevaru i Lazarevcu. Zatvorićemo deponiju komunalnog otpada u Mladenovcu i uraditi centar za reciklažu. Pre nekoliko dana je počela rekonstrukcija pozorišta Dadov – najavio je zamenik gradonačelnika.

On je istakao da je novim budžetom predviđeno nasipanje Makiškog polja. Takođe i izgradnja deonice u Bulevaru patrijarha Pavla od Košutnjaka do Mosta na Adi koja će, prema Vesićevim rečima, omogućiti nesmetan silazak sa mosta ka Vidikovcu.

–Uradićemo opremanje kompletne lokacije za fabriku vakcina u Zemunu, tako da će Srbija proizvoditi vakcine. Nastavićemo radove na regionalnom vodovodu Makiš-Mladenovac. Trenutno priključujemo građane Ritopeka, u martu ćemo priključiti Grocku i Vrčin, a zatim ćemo raspisati tender za poseban deo Grocke, kako bismo do 2024. godine došli sa regionalnim vodovod do Mladenovca. Završićemo u Batajnici nadvožnjak nad brzom prugom, čime ćemo sprečiti da se odvoji Šangaj od Batajnice – rekao je Vesić.

On je istakao da se nastavlja s radom postrojenje za preradu otpadnih voda na levoj obali Dunava, kao i kanalizaciona crpna stanica Krnjača 2.

– Svaki dan očekujemo raspisivanje tendera za 80 kilometara kanalizacije na levoj obali Dunava. Pre dve sedmice je raspisan tender sa Evropskom investicionom bankom o izgradnji fabrike za preradu otpadnih voda. Dobili smo 35 miliona evra kredita, kao i 16 miliona evra garanta Evropske unije za izgradnju kanalizacije. Nastavljamo da radimo izgradnju vodovoda u naselju Šangaj. Radićemo 100 kilometara kanalizacije i fabriku za preradu otpadnih voda u Obrenovcu. Takođe i 90 kilometara kanalizacije i dve fabrike za preradu otpadnih voda u Lazarevcu i Velikim Crljenima. Radićemo skoro 70 kilematara kanalizacije u Mladenovcu sa postrojenjem za preradu otpadnih voda, što znači da će skoro 70 odsto Mladenovca biti pokriveno kanalizacijom, dok će opština Sopot dobiti preko 100 kilometara kanalizacije – najavio je zamenik gradonačelnika.

Predloženim budžetom je predviđena kupovina deset stanica za merenje aerozagađenja, najavio je Vesić.

– Ove godine smo kupili pet mernih stanica. Radi se o najmodernijim automatskim stanicama koje će imati softver za predikaciju zagađenja. Krećemo u rekonstrukciju Kalenić pijace i dve pijace u Obrenovcu i Lazarevcu, kao i Devetu gimnaziju na Novom Beogradu. Radićemo rekonstrukciju Muzeja Afričke umetnosti, a krećemo i rekonstrukciju zgrade Muzeja grada Beorada. Počinjemo da radimo Linijski park. Radićemo novih deset vrtića, poslednje dve godine smo završili, počeli ili smo pred početkom izgradnje 15 vrtića. Trenutno se radi vrtić na Bežanijskoj kosi, dok treba da počne da se grade vrtići  u Bloku 62, te naseljima Braća Jerković, Mirijevu, Miljakovcu, Borči, Stepojevcu, Mladenovcu i Sremčici. Takođe, radićemo vrtić u Altini i naselju Stepa Stepanović. Imamo 80 hiljada dece u vrtićima, a 2013. godine ih je bilo oko 40 hiljada kada su roditelji plaćali 9.500 dinara za boravak dece, a danas plaćaju 5.600 dinara. Morali smo da vratimo 3,5 milijarde otetog novca roditeljima, a za te pare smo mogli da izgradimo 17 vrtića. Takođe, kasnilo se sa isplatom i porodiljama dok se danas isplaćuju tačno na vreme. Početkom januara ćemo raspisati tender za kupovinu novih 80 trolejbusa. Tako se radi kada se domaćinski posluje i sve je to u budžetu za 2022. godinu. Nikada više novca nismo imali niti se Grad bila kada brže razvijao, dok je vrednost investicija Republike Srbije na teritoriji Beograda blizu sedam milijardi evra – zaključio je Vesić.

Radojičić: Budžet grada rezultat dosadašnje dobre politike

Donošenje budžeta Grada Beograda, koji je najveći do sada, sigurno je važan momenat za sve nas i želim da naglasim da on predstavlja nastavak dobre politike koju je vodio prethodni gradonačelnik Siniša Mali, rekao je gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić na sednici Skupštine grada.

– Ovo je nastavak koncepta kreiranja budžeta koji je stabilan, odmeren i balansiran. Ovaj budžet doprineće daljem razvoju Beograda – 160 milijardi dinara će omogućiti realizaciju mnogih planiranih projekata. Za saobraćaj i saobraćajnu infrastrukturu opredeljeno je 55 milijardi dinara ili 37 odsto budžeta, od čega će deo biti iskorišćen za opremanje Makiškog polja, kao i za saobraćajnicu u privrednoj zoni Novog Beograda, Zemuna i Surčina – rekao je gradonačelnik Radojičić.

Kada je reč o oblasti obrazovanja, gradonačelnik je dodao da su u planu rekonstrukcije Devete beogradske gimnazije sa 426 miliona, potom OŠ „Svetislav Golubović Mitraljeta” sa 278 miliona i OŠ „Stevan Sremac” sa 222 miliona dinara.

– Za komunalnu delatnost opredeljeno je 15 milijardi dinara. Značajan projekat je izgradnja linijskog parka, a vodimo računa i  o ravnomernom razvoju rubnih opština – dobar primer je ulaganje u izgradnju pijaca u Lazarevcu i Obrenovcu – istakao je Radojičić.

Gradonačelnik je naglasio da je kultura izuzetno važna oblast za Grad Beograd, te da će Muzej grada Beograda biti finansiran sa 1,1 milijardom dinara, Pozorište „Dadov” sa 161 milionom dinara a za rekonstrukcije Jugoslovenskog dramskog pozorišta i Pozorišta „Boško Buha” biće izdvojeno 95, odnosno 10 miliona dinara.

– Kada je reč o oblasti socijalne i dečje zaštite opredeljeno je 5,5 milijardi dinara, a jedan od važnih projekata u ovoj oblasti je izgradnja objekta za decu ometenu u razvoju u Barajevu, u vrednosti od 164 miliona dinara. Kroz Sekretarijat za investicije finansiramo projekte termalne rehabilitacije četiri objekta, zgradu Hitne pomoći Studentske poliklinike, ambulante i  Biblioteke grada Beograda – kazao je Radojičić, ističući da su ovo samo neki od projekata, ali da svi oni predstavljaju kontinuitet prethodno započetog razvoja Beograda.

Gradonačelnik je naglasio da su od velike važnosti i druge odluke, poput Odluke o korišćenju javnih površina, određivanju akustičnih zona grada, o radnom vremenu ugostiteljskih objekata, postavljanju stanica za iznajmljivanje bicikala, odvođenju i prečišćavanju atmosferskih i otpadnih voda, te obavljanju komunalne delatnosti javnog linijskog rečnog prevoza putnika, što će Beograd svrstati na listu evropskih metropola koje imaju i ovaj vid javnog prevoza.

– Obezbeđena su sredstva kojima će biti omogućeno da lica bez doma pribave lična dokumenta, čime pokazujemo da smo socijalno odgovorno društvo. Odlukom o akustičnim zonama u šest kategorija i promenom radnog vremena za objekte koji su u blizini stambenih zgrada uvodimo dodatni red u ovoj oblasti, a odlukama o postavljanju stanica za javne bicikle unapređujemo koncept zelene hijerarhije i dajemo doprinos boljoj mobilnosti grada. Kada je reč o Odluci o prečišćavanju otpadnih voda, ona će direktno omogućiti realizaciju projekta „Krnjača 2”, odnosno izgradnje kanalizacije na levoj obali Dunava – kazao je gradonačelnik.

Radojičić je podsetio da situacija sa virusom korona u gradu zahteva dodatni oprez, kako bi se zadržao dosadašnji dobar rezultat stavljanja epidemije pod kontrolu. Govoreći o energetskoj situaciji, on je istakao da je situacija stabilna i poručio građanima da nemaju razloga za zabrinutost.

Javna potrošnja će naredne godine u odnosu na ovogodišnju biti veća za 10,3 milijarde dinara, odnosno sedam odsto.

Za kapitalne projekte predviđeno je 38,6 milijardi dinara, što je 26,4 odsto ukupnog budžeta.

Na dnevnom redu sednice gradskog parlamenta je i predlog da imena ulica u Beogradu dobiju knjeginja Julija, supruga kneza Mihaila Obrenovića, zatim Aleksandar Mišić, sin Živojina Mišića, koga su Nemci streljali 1941. godine, kao i major Ivan Fregl, Slovenac koji je zajedno sa njim streljan.

Raspravljaće se i o odlukama da ulice dobiju Anri Žame, francuski lekar koji je lečio Beogradjane 1950-ih godina posle nuklearnog incidenta u Vinči, kao i Džordž Kenan, nekadašnji američki ambasador u Beogradu koji je najzaslužniji što je Jugoslavija 1950-ih godina dobila vojnu pomoć od SAD vrednu nekoliko milijardi dolara.

Na dnevnom redu su izmene osnivačkih akata pojedinih ustanova kulture, kao i Odluka o uspostavljanju saradnje između Beograda i Atine.

Sednica se održava u Skupštini Srbije ispred koje su predstavnici opozicionih stranka koje bojkotuju rad gradskog parlamenta.