Uprkos spekulacijama iz medija da će novac od prodaje Maksija Delta holding uložiti u izgradnju tri nova šoping mola, u toj kompaniji kažu da će svi potrencijali, kako je ranije i najavilo poslovodstvo, biti usmereni u agrar, dok su priče o novim investicijama u sektoru nekretnina preuranjene. I pored toga, u medijima se poslednjih dana uveliko govori da se Delta sprema da uloži u realizaciju već poznatih planova izgradnje velikog tržnog centra na Autokomandi, gde je do zemljišta došla kupujući u privatizaciji istoimeno preduzeće, koga se sada već malo ko i seća.
Uz to, kao moguće lokacije pominjane su i prostor na Banjici, kao i na Bulevaru despota Stefana broj 68. U Delti za danas demantuju da će gradanja tih objekata početi uskoro.
– Kor delatnost holdinga biće poljoprivreda, a ostali delovi kompanije razvijaće se prema ranijim planovima. To znači da u ovoj godini ne bi trebalo očekivati ništa više od onoga što je ranije bilo najavljivano, a kada novi projekti u oblasti nekretnina budu spremni za realizaciju, i kada svi detalji budu poznati, rado ćemo obavestiti javnost o tome – rečeno je Danasu u Delti.
I stručnjaci potvrđuju da je priča o velikim investicijama i izgradnji šoping molova još uvek na „dugom štapu“ jer niti su delovi grada o kojima se govori pokriveni u potpunosti planskim dokumentima, niti bi, po oceni stručnjaka, u ovom trenutku bilo ekonomski opravdana izgradnja novih trgovinskoh centara.
– Nisam siguran da je to zrela priča jer ne vidim da Delta holding ima investicioni potencijal za ulazak u taj posao. Iako je prodat lanac Maksija, novac koji će kompanija da inkasira od te transakcije, kada se odbiju dugovanja, neće biti dovoljan. posebno, ne vidim da bi u ovakvoj ekonomskoj situaciji, pri tako niskoj kupovnoj moći stanovništva, iko ulazio u izgradnju velikih šoping molova, kada se i postojeći gase, tako da ni planovi o eventualnom rentiranju priostora sada nisu aktuelni – kaže za Danas konsultant za investicije Mahmud Bušatlija i dodaje da je posebno pod znakom pitanja objekat koji je Delta ranije planirala na Autokomandi.
Tu je reč o takozvanom „investitorskom urbanizmu“ koji je u Beogradu bio preovlađujući model do pre dve-tri godine, kada su se planovi radili po zahtevu investitora a ne prema potrebama razvoja grada, tvrdi Bušatlija. Probvlem je i to što čitava ta zona nije urbanistički razrađena, jer na tu lokaciju „izbijaju“ tuneli sa Dedinja, koji su deo polukružnog saobraćajnog prstena, i preko Autokomande, ponovo se spuštaju u zemlju ka Pančevačkom mostu. „Kako se u to uklapa veliki tržni centar sa svim pratećim sadržajima o kojima smo ranije slušali, veliko je pitanje“ ističe Bušatlija.
U Urbanističkom zavodu Beograda potvrđuju da je plan detaljnje regulacije dela Autokomande rađen za potrebe Delte, odnosno za izgradnju šoping mola sa kulom, dok za lokaciju na Banjici pretpostavljaju da se odnosi na deo oko Trošarine.
– Urbanistička dokumenta za taj deo grada su pred javnim uvidom, a planom detaljne regulacije Banjica1, iz 2009. godine, gradnja takvog objekta moguća je na lokaciji gde je sada zgrada Savremene administracije. Ni za jedno ni za drugo nije nam poznato da su Deltine lokacije. Kada je reč o lokaciji na Bulevaru despota Stefana, postoji Detaljni urbanistički plan rekonstrukcije bloka izmedju ulica: Takovske, Cvijićeve, 29. Novembra i Vojvode Dobrnjca. Na tom mestu je sada u okviru malog tržnog centra i jednospratni objekat Maksija, smešten između dve osmospratnice, ali planom tu nije predviđena nova gradnja – kaže za Danas direktor Urbanističkog zavoda Žaklina Gligorijević i dodaje da u toj instituciji ne raspolažu podacima o tome čije je zemljište niti ko je podneo zahtev za dobijanje građevinske dozvole.
Prema rečima Milana Vukovića, gradskog sekretara za urbanizam, lokacije koje se pominju, nisu potpuno urbanistički rešene, iako su planski definisane Generalnim planom Beograda 2021.
– Na broju 68 na Bulevaru despota Stefana, sigurno nije planira izgradnja šoping-mola, jer je to planski definisan stambeni blok. Verovatno se radi o lokaciji na neparnoj strani te ulice, od zgrade gradskog SUP-a do Pančevačkog mosta i dalje ka Adi Huji, za koju se radi tek koncept plana detaljne regulacije, čiji je cilj proširenje postojeće centralne zone grada na prostor u zaleđu dunavskog priobalja – kaže za Danas Vuković i dodaje da ne zna koja se lokacija na Banjici piominje kao moguće gradilište.
S druge strane, prema rečima Vukovića, za deo Autokomande usvojen je Plan detaljne regulacije kojim je predviđena izgradnja dva kompleksa komercijalne delatnosti, sa objektima od četiri i od 21 sprata, objašnjava Vuković.
Investicija teška 300 miliona evra
Gradnja Delta sitija u Podgorici Miroslava Miškovića stajala je 60 miliona evra, a beogradski tržni centar 74 miliona. Po ovoj računici, izgradnja tri nova šoping mola može da premaši i 300 miliona. A. N.
Isplativost
Delta siti je po statistici među najprofitabilnijim kompanijama u našoj zemlji u 2009. godini. Sa prihodom od 2,08 milijardi dinara, ovaj šoping centar je zauzeo jedanaesto mesto. Još bolje je poslovala firma Delta rijal estat, koja se bavi nekretninama. A. N.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
