Da li će se ulaganje u sjaj isplatiti

Praznična rasveta uključena je 1. decembra, sijaće još 20 dana, a na kupovinu i postavljanje sijalica, jelki i ukrasa potrošeno je 190,6 miliona dinara sa PDV-om.

Da li će ovoliki trošak za ukrašavanje Beograda biti opravdana investicija, kako je gradski čelnici predstavljaju, videće se kada i ako bude objavljen izveštaj o poseti turista i zaradi Grada u danima oko Nove godine. Ipak, uprkos brojnim kritikama ovakvog trošenja budžetskih sredstava, gradonačelnik Siniša Mali je nedavno izjavio da će „gradske vlasti kupovati još rasvete za ukrašavanje grada za novogodišnje praznike, bez obzira šta o tome kažu drugi“. Pored toga, javnost još uvek ne zna koliko je ukupno novca izdvojeno za ostali, prateći program proslave.

Naime, kako je pred praznike rekao gradonačelnik, osvetljenje će biti uključeno 90 dana, pa će utrošena struja koštati oko dva miliona dinara, dok je 150 miliona dinara izdvojeno za kupovinu novih svetiljki. To što je budžet za prazničnu dekoraciju povećan tri i po puta u odnosu na 2015, Mali je opravdao time da se „poslednjih sedam godina postavljaju isti, reparirani ukrasi, kojima je rok trajanja do tri godine, pa smo odlučili da ove godine uložimo više u novogodišnje osvetljenje kako bi Beograd zasijao u pravom svetlu i naravno privukao što veći broj turista“.

Prvobitno je budžet JKP „Javno osvetljenje“ za ovu namenu trebalo da iznosi 30 miliona dinara, ali je posle rebalansa, po odluci gradonačelnika, za ukrasno osvetljenje opredeljeno još 120 miliona dinara, objasnili su nam tada u tom javnom preduzeću. Tako je u maju zaključen ugovor vrednosti 46,7 miliona sa PDV-om, a druga nabavka sledila je u septembru, koja je iznosila 143,9 miliona dinara. Pored toga, za razliku od prethodnih, ove godine ukrašena je 51 lokacija umesto 27, a izdvojenim sredstvima obnovljena je oprema i za 27 lokacija koja je stara pet godina. Gradonačelnik je tada izjavio da je kupljeno novih 26 kilometara lančanica, svetiljki koje se postavljaju na drveće, te da nas za Novu godinu očekuje „vatromet do sada neviđen u Beogradu“. Pored ovih troškova, Beograd je platio i 4,8 miliona za „novogodišnje jelke sa dekoracijom“.

Zato i nije retko mišljenje da su troškovi organizacije novogodišnje proslave u prestonici previsoki i neopravdani te da je blještavilo precenjeno kada je u pitanju odluka domaćih i stranih gostiju da praznike provedu baš u Beogradu. Ili, kako je to prokomentarisao LJubomir Madžar, „turisti nisu noćne leptirice da se skupljaju na tu svetlost“.

„Od januara do avgusta 2016. smo imali milion noćenja, a za novogodišnje praznike očekujemo rast od bar 20 odsto, tako da verujemo da ćemo imati rekordan broj stranih turista i verujemo da će nam se ove investicije višestruko isplatiti“, najavio je Siniša Mali.

Kako je istakao, on je tokom novogodišnjih praznika očekivao posetu od najmanje 110.000 stranih turista, „što je za oko 15.000 gostiju više nego pre godinu dana“. Mali je naveo da se toliko turista u Beogradu očekuje od 29. decembra do 15. januara, i da će stranci u tom periodu ostvariti oko 270.000 noćenja u prestonici i potrošiti oko 70 evra u proseku za noć, te će grad Beograd prihodovati oko 20 miliona evra. Mali ističe da je ta suma veća od ulaganja u doček Nove godine, koje iznosi oko 500.000 evra, a verovatno se odnosi na organizaciju koncerata i pratećih manifestacija. Gradski menadžer Goran Vesić je bio nešto skromniji u najavama, pa je izjavio da očekuje 100.000 turista, a prihod od 10 miliona evra, odnosno „bar 20 puta veći od ulaganja“.

Za sada, statistički podaci pokazuju da je za ceo decembar Beograd posetilo 74.000 turista, od čega oko 60.000 stranaca, i oko 14.000 domaćih gostiju.

Tender namešten?

Portal Pištaljka pisao je o tome da je tender za novogodišnju rasvetu u Beogradu namešten, jer su u konkursu navedeni uslovi po kojima je u nadmetanju mogla da pobedi samo jedna firma – „Keep Light“. „Javno osvetljenje“ je u konkursnoj dokumentaciji tražilo specifičan izgled svetlećih ukrasa identičan onima iz kataloga grčke firme „Fotodiastasi“, čiji je jedini distributer u Srbiji firma „Keep Light“, zatim da firma ima skladišteni prostor od najmanje 1.000 kvadratnih metara kao i određeni tip vozila. Direktor „Javnog osvetljenja“ Aleksandar Cincar Poposki demantovao je te navode i rekao za Pištaljku da je „svaki ponuđač koji je smatrao da je bio diskriminisan tehničkim specifikacijama koje su zahtevane mogao da uloži žalbu“.