Da li je lopta srce?

– Prvo navijamo obojica za Partizan. Drugo, volimo fudbal obojica, dok sam ja ganjao krpenjaču na nekom dvorištu, ti si u to vreme počeo da igraš fudbal, ali ja sam ostao amater. Za tebe su uvek govorili da si pravi profesionalac, da možeš da igraš profesionalni fudbal. I ti i ja smo protiv ove besramne revizije istorije koja je ovde itekako prisutna, i imamo hrabrosti, volje i želje da se tome suprotstavimo i da kažemo da Srbija ipak nije bila na strani poraženih u vreme drugog svetskog rata. Dalje postoji značajan detalj, da smo obojica imali za prijatelje Mirka Kovača i Danila Kiša, rekao je Filip David, podvlačeći sličnosti između Koprivice i sebe.

– Uvek i u svakom slučaju, Boka Koprivica ostao je jedno veliko dete, sa jednom finom nevinošću koja je prisutna u svemu što piše. Na samom početku stoji citat Tolstoja ‘Kad nema igre, šta nam onda ostaje?’. Ja mislim da se to na neki način provlači kroz čitavo delo, o čemu pišeš na jedan divan način, prožimajući sport, kulturu, umetnost itd. Pišeš o portretima glumaca. Šta je gluma nego jedna velika igra? Pišeš o sportu, što je takođe jedna velika igra. Na kraju, vrhunsko pisanje je jedna vrsta velike igre, zaključuje David.

U odnosu na prvo izdanje koje se pojavilo u Crnoj Gori, u novom se nalaze nove lične fotografije koje sa sobom nose po koji delić priče. Radnja se odvija u zamišljenom kvartu, kvartu umetnosti.

– Ovo je knjiga o ljudima, o ljudima zahvaljujući kojima sam naučio da prepoznam dar, ističe Koprivica.

Božo Koprivica je rođen u Nikšiću 1950. godine. Diplomirao je Svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu kod profesora Vojislava Đurića. NJegova dela su, „Volej i sluh“, „Kiš“, „Borhes“, „Maradaona“, „Dribling 1001“ i druge.

Trebalo je da glumi Apaša u filmu „Kad su cvetale tikve“ Živojina Pavlovića. Radio je kao dramaturg u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Narodnom pozorištu, Bitef teatru, Zvezdara teatru, i drugim. Sa Emirom Kusturicom snimio je igrano-dokumentarni film Sedam dana u životu jedne ptice.