Da mogu, potrošači bi menjali isporučioce komunalnih usluga

To su pokazali rezultati istraživanja zadovoljstva potrošača koje je nedavno uradilo Udruženje Efektiva.

– Imamo puno žalbi koja se odnose na rad javnih preduzeća, na cene ali najviše na naplatu potraživanja. Često se navodi da su ta potraživanja neosnovana, a najviše problema se vezuje za rad sudskih izvršitelja. Tu imamo i drastičnih primera gde zbog vrlo malih iznosa duga, a potrošači nisu imali saznanje o njegovom postojanju, plaćaju daleko veće sume, sudske troškove, naknadu izvršitelju, što je izuzetno nekorektan i neposlovan odnos prema potrošačima. Naravno, sva potraživanja treba da budu naplaćena, ali na jedan poslovan i zakonit način – kaže za Danas Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograd.

Po zakonu, komunalna preduzeća su dužna da u rešavanje reklamacija uključe i predstavnike udruženja za zaštitu potrošača, ali ta praksa kod nas još nije zaživela. Tek 24 odsto ispitanika u anketi znalo je za tu obavezu preduzeća, a 95 odsto njih je mišljenja da se ta odluka ne poštuje.
– Zakon obavezuje sva javna preduzeća, javne organe koji odlučuju o pravima i interesima potrošača, regulatorna tela, sve opštine i gradove da imaju konsultativna tela u kojima će biti predstavnici organizacija. Međutim, taj isti zakon ne predviđa mehanizme kojim bi organizacije potrošača mogle da imaju svoje predstavnike u savetodavnim telima – kaže Bogosavljević.

On dodaje da, iako je tržišna inspekcija prošle godine naložila kroz inspekcijski nadzor svim javnim i komunalnim preduzećima da formiraju savetodavna tela, ona u većini javnih preduzeća nisu formirana. Time se, smatra Bogosavljević, „izigrava jedna suštinska odredba koja treba da stvori minimum uslova za jednu aktivniju poziciju potrošača, kakva postoji u Evropi i svetu“.

Predsednik UBK Efektiva Dejan Gavrilović istakao je da generalno, gde god postoji sistemski problem, nijedno od komunalnih preduzeća nije spremno da ga reši na sistemski način, nego se ide od slučaja do slučaja.

– Ja sam kontaktirao sa Vodovodom, njih nije zanimalo šta imam da kažem. Imao sam sastanak u Gradskoj čistoći povodom toga da svako preduzeće treba da ima formiranu komisiju za rešavanje reklamacija u kojoj treba da bude predstavnik potrošačke organizacije, oni su najpre bili zainteresovani, pa su odustali. Bio sam u Parking servisu, ni tu nema sluha da se te primedbe prihvate. Sa EPS-om postoji neka pisana korespodencija i oni neke stvari prihvate kroz pojedinačne reklamacije, neke ne – rekao je Gavrilović.

Istraživanje je pokazalo da se samo polovina ispitanih građana usudila da pokrene sudski postupak protiv nekog komunalnog preduzeća, zbog, kako najčešće navode, nepoverenja u sudstvo i sumnje da će sudovi biti naklonjeniji ovim preduzećima zbog vlasništva države nad njima.
Ipak, najveći problem, čini se, jeste monopolski položaj komunalnih preduzeća, jer Zakon predviđa mogućnost promene isporučioca komunalne usluge u svakom trenutku, ali ne postoje konkurentska preduzeća kojima bi potrošači mogli da se okrenu. Za ovu mogućnost znalo je tek 15 procenata ispitanika, a njih 88 odsto se izjasnilo da bi menjalo isporučioce komunalne usluge da može.

Odgovori građana

Tek šest odsto građana izjasnilo se da je zadovoljno radom javnih komunalnih preduzeća kao što su Vodovod, Čistoća, Stambeno, Infostan, Toplane, EPS, Parking servis i drugi, dok tri odsto misli da novac koji izdvaja nije u srazmeri sa kvalitetom koji se dobija. Čak 97 odsto ispitanih smatra da se komunalna preduzeća ponašaju monopolistički, po principu „uzmi ili ostavi, ali plati“. Oko 95 procenata sumnja da preduzeća stvarno mere potrošnju, odnosno veruje da je mnoga od njih paušalno određuju. Čak 90 odsto ispitanih misli da računi nisu dovoljno jasni i transparentni. Potrošačke probleme imalo je 84 odsto ispitanika, a 95 odsto njih smatra da se primedbe ne obrađuju na pravi način.

Monopol i među udruženjima

Danasovi sagovornici izneli su sličan stav da veliki problem u zaštiti potrošača predstavlja i uspostavljanje monopola samih potrošačkih udruženja.

– Deo organizacija se finansira iz budžeta Srbije, što je konflikt interesa i nespojivo, to je karikiranje jednog efikasnog sistema. Odredba da samo ta udruženja mogu da imaju predstavnike u preduzećima je neustavna i nezakonita – kaže Bogosavljević.

Dejan Gavrilović napominje da čak postoje primeri organizacija koje sarađuju sa trgovcima ili pružaocima usluga, što ide na direktnu štetu potrošača.

– Kako će neka organizacija da zastupa interese potrošača ukoliko je uzela novac od tog trgovca – pita Gavrilović.

Najveći problemi

– „Gradska čistoća“ je nedavno podelila kante za dvorišta u mom komšiluku. Ja nisam htela da uzimam kantu, više volim da smeće odmah odnesem do kontejnera. Ni posle mesec dana radnici nisu došli da isprazne te kante, a naknada je uredno obračunata i meni, koja kantu nisam uzela – kaže čitateljka S. J. (42), koja nam se nedavno obratila.

– Dva puna meseca tokom leta nisam bila u stanu, a potrošnja struje za jul i avgust nije bila ni upola manja u odnosu na mesece kada sam kod kuće. To bi značilo da je frižider potrošio isto struje koliko i svi drugi uređaji kada mi je cela porodica kod kuće i kada peremo veš, kuvamo, radi bojler – žali se čitateljka I. T. (37).

– Potrošnja vode za jedan mesec obračunata je celoj zgradi duplo više nego uobičajeno. Kada smo se žalili Infostanu i Vodovodu, kao odgovor smo dobili listu čitanja potrošnje koja ima iste podatke. To je sve što smo mogli da uradimo, iako i dalje znamo da niti smo mogli da potrošimo duplo više vode, niti je bilo ikakvih kvarova ili pucanja cevi – priča čitalac N. D. (64).