Deo istorije industrije brašna u gradu

Osnovan je 1901. godine, na tadašnjem Topčiderskom drumu, pod nazivom Parni automatski mlin Prvog akcionarskog lebarskog udruženja za preradu i prodaju hrane u Kraljevini Srbiji. Ovaj objekat predstavlja prvi mlin u zemlji osnovan na bazi akcionarskog društva, a smatra se da je bio u vlasništvu izvesne porodice Veljković.

Parni mlin  bio je opremljen savremenim uređajima za ono vreme i mogao je da konkuriše i stranim zemljama u meljavi žita. Osim parnog pogona, mlin je imao i dinamo mašine, dok je 1912-1913. bio prvi u Srbiji u kome je uveden elektirčni pogon. Međutim, prvi akcionarski mlin 1914. bio je meta bombardovanja. Njegove mašine, za vreme okupacije, koristili su Austrijanci za osvetljenje Savskog mosta. U tom periodu veliki mlin nije radio, već samo mali seljački mlin. Nakon rata izvršena je rekonstrukcija porušenih zgrada, kao i obnova mašinskog uređaja, tako da je 1921. mlin bio osposobljen za rad.

Godine 1928. mlinski uređaj je ponovo preuređen. Tom prilikom montirane su nove mašine, čime je povećan i kapacitet proizvodnje mlina. Parni mlin je imao centralnu zgradu i dva magacina, od kojih je jedan na tri sprata. Prema podacima navedenim u knjizi „Istorija industrije Beograda“ Dragana Petrovića, nepokretno imanje na kom se mlin nalazi bilo je procenjeno na 2.668.000, mašine na 3.700.000, dok je vrednost cele aktive 1933. iznosila 21.140.000 dinara. U okviru ovog objekta nalazilo se mašinsko odeljenje, ložionica sa dva parna kotla, zatim kovačnica, bravarnica, strugarnica, kao i magacin za pšenicu. Takođe, njegov sastavni deo činili su i koperaj smešten na tri sprata i više odeljenja za mešanje i smeštaj brašna. Međutim, u periodu između 1929. i 1932. proizvodnja je naglo opadala, tako da je u jednom trenutku dobit spala sa tri stotine hiljada na manje od dvadeset hiljada dinara.

Parni mlin je 1945. nacionalizovan, kada ga je preuzela država od malih akcionara na osnovu duga. Određeno vreme ovde je bio smešten magacin Žitomlina, do 1995. kada je vlasnik postala jedna privatna firma. Godine 1994. mlin je zahvatio veliki požar koji je prouzrokovao ogromno oštećenje. Pre pomenutog požara, na ovom mestu snimane su i scene za filmove „Bulevar revolucije“ i „Mi nismo anđeli“.

Fotografije iz 2008. godine; Foto: Bojan Cvejić

Poslednjih godina mnoge strane firme otkupljivale su ovo zemljište kako bi gradile hotel i novi centar, ali čest problem bio je osporavanje njegovog vlasništva. Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda odredio je stroge uslove restauracije i konzervacije kako bi se očuvao autentičan izgled zgrade starog mlina.

Iako je Parni mlin zaštićen spomenik kulture, sve do pre nekoliko godina nalazio se u zapuštenom i prilično oronulom stanju. Sve do 2014. kada je objekat renoviran i u njemu otvoren luksuzni hotel Radison Blu.

Prvi akcionarski mlin nije najstariji u Srbiji

Prvi akcionarski mlin često se u javnosti navodi kao prvi i najstariji parni mlin u Srbiji. Međutim, prvi parni mlin u Beogradu podignut je 1850. na Topčiderskom drumu. Ovaj mlin bio je u vlasništvu kneza Aleksandra Karađorđevića, tako da je nazivan i kao Kneževski parni mlin. Isto tako, pre 1901. u glavnom gradu osnovani su i parni mlinovi Vščetke, Bajloni i sinovi i „Zaharije“.