Dokle se stiglo sa spomenikom ubijenom premijeru Zoranu Đinđiću?

Odluka da on bude podignut u centru grada doneta je 2017. godine, kada se, uz mnogo javne pažnje, govorilo o privremenom postavljanju 12. marta naredne, na petnaestogodišnjicu ubistva. Ipak, spomenika još nema, ali smo tragom ove teme saznali da je rad na njemu pri kraju. Da podsetimo, na međunarodnom konkursu za izradu idejnog rešenja pobedila je strela koja „leti u nebo“ kao metafora ideala Zorana Đinđića, na jednom mestu prekinuta, ali koja nastavlja pravac, koautora vajara Mrđana Bajića i dramaturškinje Biljane Srbljanović.

Glavni gradski urbanista Milutin Folić, odmah posle proglašenja pobednika, rekao je da je „ideja da se 12. marta 2018. godine postavi skulptura privremeno, a nakon uređenja Studentskog trga i stalno na istom prostoru“. Ipak, nema niti privremenog niti stalnog rešenja, ali se prethodne godine čulo „za još dve godine“, dakle 2021. Da li je ovo obećanje u koje treba da verujemo pitali smo dramaturškinju Biljanu Srbljanović.

– Nije u pitanju obećanje, već javni konkurs i odluka gradskih institucija da se spomenik napravi, prosto to ne vidim kao obećanje, nego kao konkretnu stvar koja se odvija po nekim uobičajenim pravilima i procedurama. Ako pitate zašto je važno da uopšte postoji spomenik Đinđiću, mislim da je moj stav jasan, važno je jer je u pitanju prvi demokratski premijer savremene Srbije, koji je ubijen iz političkih nikada nepriznatih razloga i zato što je njegovo delo vredno da ga Srbija pamti, kaže jedna od koautora „Strele“.

Kako dodaje, „skulptura se u fabrici lagano pomalja“, ali je to „dug, ozbiljan i temeljan proces“ koji obuhvata mnoge faze koje se moraju proći do konačnog cilja.

– Moj utisak je da sama skulptura sada ima jednu ključnu osobinu, ključni pridev koji je opisuje – neuništivost. To je sklop umetničkog izraza Mrđana Bajića, materijala, konstrukcije koja je nevidljiva i obloge koja u stvari daje oblik, ali dolazi u izradi tek na kraju koji je blizu. Što se tiče same postavke spomenika, grad je konkursom predvideo prostor u Vasinoj ulici, koji mora biti posebno pripremljen da bi „izdržao“ skulpturu, postavljanje će zavisiti od toga i to je obaveza grada, kaže dalje Srbljanović i dodaje da na pitanje „Napravite paralelu između Đinđićeve i Vučićeve garniture“ „ne vidi nikakvu paralelu ni između ta dva vremena ni između te dve vlasti“ i podvlači da smo „kao ljudi veoma daleko od vremena u kojem je Zoran mogao biti lider, ali da je zaborav nedopustiv“.

Na pitanje da li bi sada nešto promenila, ne u društvu, o čemu uvek kritički polemiše i veoma oštro, nego na samoj skulpturi, ona je navela da je njen deo mali, ali da će to biti „neuništivi“ poduhvat koji će govoriti „jedan drugačiji jezik“ kojim je govorio i sam Đinđić.

– Priča o spomeniku ubijenom premijeru jeste lepa priča, ali treba naglasiti da je iza svega politika, da je to politička priča. Poruka je najvažnija i odatle sve potiče, a to je dobra, uzorna, višeslojna vlast koja se promenila pa na onoga koja je uvek kritikovala i govorila o njemu kroz mržnju, sada gleda sa poštovanjem. Nema tu ozbiljne ideje. Žao mi je zbog toga. To je šteta, rekao je bivši glavni arhitekta grada Beograda, Đorđe Bobić.

Da podsetimo, premijer Srbije, Zoran Đinđić ubijen je 12. marta 2003. godine, a oko ovoga datuma uvek se podigne prašina sa pitanjima „Gde smo sada, a gde smo mogli biti?“, „Čemu nas je učio i šta je govorio Đinđić?“, „Kada će ubijeni premijer dobiti spomenik?“, ali na najvažnije pitanje – Ko je kriv? – bez odgovora.

Kupovanje naklonosti naroda

– Oko podizanja spomenika vidim samo gomilu izgovora kao što je i da se čeka neko renoviranje Trga. Imamo odlaganje iz godine u godinu i, gledajući sve to, ne očekujem da se uradi nešto ozbiljno u skorijoj budućnosti, o kojoj govore. Puno je ljudi koji vole Đinđićevo delo i njima se nastoji prići, njima se servira i oni se kupuju. NJihova naklonost je suština priče, kaže Bobić.