Država oprostila NATO-u, društvo nije

Tribinu pod nazivom „20 godina od NATO intervencije. Da li je vreme za pomirenje?“ otvorio je poslanik vladajuće Srpske napredne stranke i šef parlametarne delegacije pri NATO-u Dragan Šormaz tvrdnjom da je vreme da se stvari postave na svoje mesto.

„Srbije je u Prvom svetskom ratu imala znatno više od milion žrtava, ali je to nije sprečilo da neposredno nakon rata uspostavi diplomatske odnose sa Bečom. Nešto slično se dogodilo i nakon Drugog svetskog rata. Saradnja sa NATO-om i te kako postoji i dobro je što sarađujemo. Mi smo se odavno pomirili u zvaničnom kapacitetu, ali ne i u dušama ljudi“, kazao je Šormaz.

Miloš Jovanović, predsednik Demokratske stranke Srbije počeo je izlaganje opaskom da je NATO intervencija bila agresija van mandata Ujedinjenih nacija, kao i velika nepravda naneta Srbiji.

„Zapad je po mom mišljenju želeo ovaj rat. Da je hteo da ga izbegne učinio bi to. U tom smislu ja mirovne pregovore u Rambujeu posmatram kao pandan ultimatumu Austrougarske“, naveo je Jovanović.

On je podvukao da mir između NATO-a i Srbije postoji još od Kumanovskog sporazuma i rezolucije UN-a 1244.

Međutim, istakao je on, isuviše je rano da se govori o zaboravljanju. „To je još teže zbog toga što mi danas proživaljavamo epilog bombardovanja. Pomirenje podrazumeva obostranu dobru volju. Teško je pomiriti se sa nekim ko, po mom mišljenju, i dalje koristi silu u odnosima sa nama. Gutanje pilule pomirenja mi u ovom trenutku deluje neizvodljivo“, kazao je Jovanović.

Dragan Šutanovac, bivši ministar odbrane i direktor novoosnovane nevladine organizacije Savet za strateške politike podsetio je okupljene da je rat na Kosovu krenuo mnogo ranije od bombardovanja i da se njegovi koreni mogu naći u raspadu Jugoslavije.

„Do 1999. dovelo je niz pogrešnih poteza koje je Miloševiće režim vukao od početka raspada Jugoslavije. Mi u vreme bombardovanja nismo imali nijednog saveznika, ostali smo potpuno sami. Srećom, sa tim se stalo 5. oktobra i to je najveća zasluga tog datuma, što mi više ne ratujemo sa susedima“, naglasio je Šutanovac.

Bivši predsednik Demokratske stranke je izrazio zadovoljstvo što više Srbije nema neprijatelje na svojim granicama. „ Nakon ratova nikada ne valja previše upirati prstom u nekog. Na taj način se ne dolazi do istine. Uostalom, mi ovde večeras nismo nijednom rečju spomenuli više od sedam i po hiljada albanskih civila koji su izgubili život u tom ratu“, kazao je Šutanovac i izazvao negodovanje većeg dela publike.

Ništa topliji prijem nije imala ni sociološkinja Vesna Pešić, koja je podvukla da je Srbije još od 2006. godine članica Partnerstva za mir i da je saradnja sa NATO-om od tada samo jačala.

„Država se pomirila, ali ne i društvo. Za to je odgovorna režimska istina o mrskom zapadu, koja se još od Miloševićevog vremena plasira građanima i truje društvo“, istakla je Pešić.

Ona je primetila da se, kako odmiče vreme od bombardovanja, njen početak sve više slavi.

„Nakon petog oktobra, taj dan se gotovo i nije obeležavao. Danas čujemo da će taj dan da bude upriličena vojna parada. Ja nemam ništa protiv komemoracija, ali meni izgleda da mi kao da slavimo taj dan“, navela je Vesna Pešić.

Od samog početka tribine, postalo je jasno da je većina gledalaca u sali opštine Stari Grad oštro suprotstavljena bilo kakvom vidu saradnje sa NATO.

Međutim, jedna grupa ljudi glasno je svoj stav izražavala u sred izlaganja govornika. To je posebno bilo izraženo dok je govorila Vesna Pešić kada je jedan muškarac počeo da uzvikuje „Nećemo nikada zaboraviti“.

Moderatorka debate, novinarka Olja Bećković, morala je da zamoli muškarca da prestane da dobacuje i da sačeka deo koji je predviđen za pitanja iz publike. Komentari i dobacijavnja su se nastavili, ali su bili diskretniji i nisu ometali tok debate.