Država pere ruke od prinudnih iseljenja građana

Zaključak je Iskre Krstić sa portala Mašina i Ivana Zlatić iz udruženja Krov nad glavom, na tribini „Uloga države u procesu prinudnih iseljenja građana“ na Fakultetu političkih nauka u sklopu nastave profesora Zorana Stojiljkovića.

Govoreći o direktnim akcijama sprečavanja prinudnih iseljenja Ivan Zlatić rekao je da bi uloga države trebalo da bude u stvaranju uslova da niko ne živi na ulici.

– Država se izvlači iz bavljenja socio-ekonomskim pitanjima, ona je na ovaj način gurnula pitanje prinudnih iseljenja od sebe, u privatni sektor. U samim zakonima je naša država odlučila da je to ne interesuje. Zakon o stanovanju, na primer, bavi se fasadama a ne stanovanjem. Izbacivanje na ulicu pretvoreno je u privatni odnos između dužnika i poverioca, pa ko bude jači. Država sebe lišava odgovornosti u ovoj oblasti, naglasio je Zlatić.

Predviđanja govornika o razvoju situacije sa prinudnim iseljenjima nisu optimistična, pa i u budućnosti očekuju nove talase iseljenja onih najugroženijih ako država ne preduzme konkretnije sistemske mere da to spreči.

Jedna od mera moglo bi da bude obezbeđivanje alternativnog smeštaja, a čime se država uopšte ne bavi, istakao je Zlatić.

– Kada problem sa stanovanjem eskalira, a to će se sigurno dogoditi imaćemo nekog premijera ili premijerku, koji će da se prenemaže i da bude arbitar iznad situacije ovog sa batinom i ovog što nema batinu, kaže on.
Iskra Krstić prognozira da nas, uprkos sve većem broju izveštaja o prinudnim iseljenjima, sigurno čeka novi talas deložacija, koji je u sprezi sa izbornim ciklusom, ali i sve temeljnijom primenom zakona o stanovanju, protiv kog su bile brojne organizacije. Ono što je zastrašujuće prema njenom mišljenju, je odnos države prema ovom problemu.
– Ono što smo u medijima uspeli da ispratimo je posledica, zakon je loš i ne daje jasne rokove onima koji su u riziku od deložacije, on ne daje pravne lekove ljudima koji su ugroženi deložacijom, objasnila je Krstić ističući utisak da zakon zapravo preporučuje prinudna iseljenja. 

Rešenje iz Slovenije – zaštita jedinog doma

Kao moguće rešenje za problem prindunih iseljenja, Ivan Zlatić je predložio model koji se primenjuje u Sloveniji, a to je da se na ulicu ne izbacuju oni kojima je to jedini dom. “o god bio poverilac, izvršenje se ne može sprovoditi nad onima kojima je to jedini dom. Ovo je sprovela Slovenija, dakle ako je jedini dom precizno definisan, predupređene su određene prevare, prenošenje nekretnina na rođake ili slično, dakle niko ne može ostati bez jedinog doma, primerom je objasnio Zlatić i dodao da zaštita doma i uvođenje finansijske discipline mogu ići odvojeno, samo što za to ne postoji politička volja.

Iseljenja su prilika za politizaciju

Iseljenja su prilika za politizaciju, ali i ujedinjenje levice i desnice
Na terenu se dešavaju i politizovanja iseljenja, kao što je nedavni slučaj iseljenja samohrane majke sa dvoje dece iz stana u Njegoševoj, kada je Srpska napredna stranka ponudila pomoć i platila joj godišnju stanarinu za drugi dom. Ipak, ima i onih pozitivnih primera udruživanja političkih neistomišljenika zarad odbrane građana kojima preti izbacivanje na ulicu, podsetio je Ivan Zlatić.
-Na istom smo zadatku, svaki sukob bi bio poguban, mi smo tu zbog ljudi koje iseljavaju, koliko god bilo neprijatno stajati pored desničara, dešavaju se tu i neprijatnje stvari sa policijom ili izvršiteljima. Policajci takođe pokušavaju da isprovociraju sukob, koji će im poslužiti da nas sve sklone odatle. Bilo je par privođenja do sada, i teže je strpeti provokacije policije nego što moramo da provedemo neko vreme sa desničarima, rekao je on, dodajući da Ne da(vi)mo Beograda i Socijaldemokratska unija idu zajedno u sklopu organizacije Krov nad glavom ujedinjene u probemu deložacije.

 
Izvršitelji u procepu između zakona i oštećenih građana

Tribini su prisustvovali i izvršitelji, koji su pokušali da uvere prisutne u činjenicu da situacija “nije crno-bela i da zakoni štite jačeg”, kako je rekao izvršitelj Jovan Pješčić. “Nije deložacija problem, problem je kada lice nema alternativno mesto za stanovanje”, naveo je on, a izvršitelj Nikola Kmezić je dodao da ni sami izvršitelji nemaju profit od od izbacivanja ljudi na ulice. Kmezić je rekao, izjasnivši se kao privatnik, da u svim slučajevima iseljenja on ostaje u „debelom finansijskom minusu”. “A 90 odsto pritužbi koje mi dobijamo na naš rad stižu od poverilaca ne od dužnika, istakao je Kmezić.

Sa druge strane, na tribini se našla i građanka koja je sama bila žrtva prinudnog iseljenja,  Julijana Terek koja je optužila izvršitelje da “nemaju srce” pošto se bave pomenutim poslom. “Nisam dobila socijalnu pomoć jer se ne uklapam u profil za socijalnu pomoć, u centru za socijalni rad su me pitali kako je moguće da nemam nekog prijatelja kod kog bih otišla”, rekla je Terek.
Osim što građani nemaju dovoljnu socijalnu pomoć od institucija, kao u ovom slučaju, i pravnici i akademska javnost nisu dovoljno uključeni u ovu temu, zaključio je profesor Zoran Stojiljković ističući da „najsiromašniji imaju slabu infrastrukturu i u akademskim krugovima“.