Odluka kojom je rukovodstvo GSP “Beograd” skoro dupliralo plate vođama sindikata proglašena je neustavnom, a da li će i ko platiti nadoknadu štete, koja za ove četiri godine iznosi oko 5.000.000 dinara, odlučiće Viši sud u Beogradu.
Ustavni sud Srbije je 21. novembra ove godine doneo odluku u kojoj se navodi da je neustavan sporazum kojim je gradsko saobraćajno preduzeće “Beograd” predsednicima reprezentativnih sindikata na ime sindikalih funkcija koje obavljaju povećalo koeficijent plata čime su im zarade skoro duplo povećane.
Na ovaj način, GSP je ostao bez više od 5.000.000 dinara tokom nepune četiri godine koliko traje ovaj sporazum između preduzeća i sindikata. Da li će i kako GSP-u morati da se vrati ovaj novac i nadoknadi šteta odlučivaće sud. Tužbu najavljuje “Savez ozbiljnih sindikalaca” – sindikat GSP-a koji nije reprezentativan ali je veoma aktivan.
SOS sindikat je i pokrenuo ovo pitanje tako što je podneo pritužbu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, žaleći se da je ovakva odredba diskiminatorna prema ostalim sindikatima i radnicima. Poverenik je podneo ustavnom sudu predlog za ocenu ustavnosti odluke koju je GSP doneo na osnovu kolektivnog ugovora.
Gradsko preduzeće je, naime, kolektivnim ugovorom iz februara 2015. godine koji su potpisali direktor preduzeća i gradonačelnik sa jedne, i predstavnici tada tri reprezentativna sindikata sa druge strane, definisalo da se može sklopiti poseban Sporazum sa snidikatima kojim se utvrđuju koeficijenti plata za njihove predsednike.
Tako je ubrzo i doneta “Odluka o koeficijentima JKP GSP “Beograd” br. 2489 od 25. februara 2015. godine” a za koju je ustavni sud sada utvrdio da, u delu koji glasi “Predsednicima reprezentativnih sindikata kod Poslodavca utvrđuje se koeficijent 7,00 i PBO od 69.580.” nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom. U obrazloženju Ustavnog suda navodi se da se ovom odlukom “neopravdano daju povlastice koje su u suprotnosti sa svrhom zarade. Na taj način su predsednici reprezentativnih sindikata privilegovani u odnosu na predsednike nereprezentativnih sindikata i u odnosu na sve ostale zaposlene kod poslodavca”.
U trenutku sklapanja sporazuma reprezentativni sidnikati bili su Savez samostalnih sindikata Srbije – Sindikalna organizacija GSP “Beograd”, Sindikat “RAJ – GSP” i i Sindikat GSP “Nezavisnost”, ali je u međuvremenu i ovde došlo do promena pa je danas među potpisnicima novog kolektivnog ugovora, kao reprezentativni ostao samo prvi sa liste, dok se umesto druga dva pojavljuje samo jedan – sindikat radnika zaposlenih u GSP.
Problem članstva u sindikatima i manipulacije brojem članova zarad dokazivanja reprezentativnosti posebna su tema više puta obrađaivana u medijima. Već se ranije pisalo o tome kako radnici mogu biti članovi više sindikata, ali se prilikom utvrđivanja reprezentativnosti sindikata računa da su članovi samo onog sindikata u koji su najskorije učlanjeni, čime je zakon otvorio prostor za međusindikalne obračune, a tako je dolazilo i do toga da neki gube reprezentativnost. Jedna od “nagrada” odnosno povlastica, koju dobija onaj ko se izbori za najviše članova je upravo i povećanje plate predsedniku sindikata. Tako i onaj ko obavlja posao vozača za koji je plata oko 38.000 dinara može zarađivati i oko 70.000 dinara samo na osnovu toga što je predsednik sidnikata, uz druge benefite koji su zakonom određeni.
SOS sindikat, koji je najavio tužbu pred Višim sudom u Beogradu zbog ovakve odluke preduzeća, smatra da se na ovakav način, ne samo diskriminišu ostali sindikati već i “kupuje” poverenje i poslušnost glavnih.
“ Rukovodstvo preduzeća je na ovaj način praktično potkupilo sindikate da ne rade svoj posao i ne bave se pravima radnika. Takva odluka, umesto da osigurava nesmetan rad sindikata, samo doprinosi tome da oni koji su najbrojniji, zarad očuvanja svojih privilegija ne rade ništa ne poboljšanju položaja ostalih zaposlenih. Zato i podnosimo tužbu protiv direktora Višem sudu u Beogradu, naveli su iz SOS sindikata. Oni dodaju da da je posebno problematično to što se ovime dodatno destimulišu vozači, koji bi trebalo da budu stub preduzeća, ali imaju najmanje zarade, te zbog toga u sve većem broju napuštaju kako gradskog prevoznika tako i državu, u potrazi za plaćenijim poslom.
Radno mesto – predsednik sindikata
Po Zakonu o radu reprezentativni sindikat, između ostalog, ima ovlašćenje da pregovara o kolektivnom ugovoru zaposlenih i poslodavca, a predsednik reprezentativnog sindikata ima najmanje 40 radnih sati (nedelju dana) plaćenog odsustva mesečno za obavljanje sindikalne funkcije.
Kolektivnim ugovorom koji su potpisali sindikati i GSP, predsednicima sindikata je omogućeno plaćeno puno radno vreme da rade u sindikatu. Ovaj kolektivni ugovor takođe predviđa da pored predsednika, sindikat može imati i druge predstavnike koji će biti plaćeni da se samo bave sindikalnim aktivnostima.
Gradski vrh potvrdio podršku sindikatima
Gradonačelnik Zoran Radojičić, zamenik gradonačelnika Goran Vesić i pomoćnik gradonačelnika Andreja Mladenović su prilikom obeležavanja jubileja 115 godina rada GSP u julu ove godine najavili unapređenje saradnje sa sindikatima i dalja ulaganja u to preduzeće. Tim povodom su potpisli sporazum o nastavku saradnje sa Samostalnim sindikatom i Sindikatom radnika zaposlenih u GSP „Beograd”. “Potpisali smo sporazum sa dva reprezentativna sindikata o realizaciji kolektivnog ugovora. Složili smo se da imamo zajednički cilj, a to je da popravimo stanje u GSP-u” istakao je Radojičić tom prilikom. On je najavio zaposlenje novih radnika kako bi GSP funkcionisao na zadovoljavajući način.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.