Dve besplatne ture za vikend u okviru Bajskulture

Kako navode u saopštenju, ideja programa je da skrene pažnju na nasleđe ovog dela grada i preispita njegove simboličke, arhitektonske i istorijske vrednosti.

Tokom vikenda, u subotu 13. oktobra i u nedelju 14. oktobra, održaće se dve besplatne ture na srpskom jeziku, a potrebno je samo doći biciklom.

Prva tura nosi ime „Bicikliranje između blokova – tragom Nesvrstanih na Novom Beogradu“, i ona je u subotu sa početkom u 12 časova ispred Obeliska kod Brankovog mosta.

„Dok je u Berlinu građen, a potom 30 godina kasnije i rušen, zid koji je simbolisao hladnoratovsku eru, na Novom Beogradu nastajao je postor čiji pojedini delovi govore o tome da je u svetu podeljenom na blokove ipak postojala alternativa. Tokom vožnje posetioci će imati priliku da čuju čemu je posvećen Obelisk kod Brankovog mosta, koje je bilo prvo dešavanje u zgradi SIV, ko je sve posadio platane u Parku prijateljstva na Ušću. Vožnja biciklom od SIV-a do Sava centra, kroz Park prijateljstva i pored zgrade Energoprojekta, upoznaće posetioce s ključnim događajima i konceptima politike nesvrstavanja, spoljnopolitičke doktrine koja je bila jedan od nosećih stubova jugoslovenskog socijalističkog sistema“, navode u saopštenju iz Muzeja Jugoslavije.

Posetioce će voditi Jovana Nedeljković, istoričarka i kustoskinja u Muzeju Jugoslavije u Beogradu. Ruta: Obelisk kod Brankovog mosta – Park prijateljstva – Palata Srbija (SIV) – Energoprojekt – Sava Centar.

Druga tura, „Studentska pobuna ’68.“ održaće se u nedelju 14. oktobra s početkom u 12 časova ispred Kapetan Mišinog zdanja.

Krajem šezdesetih Jugoslavija se nalazila u periodu velike društveno-političke i ekonomske neizvesnosti, koja je eskalirala u vidu studentske pobune u Beogradu, početkom juna 1968. Studenti su započeli štrajk revoltirani primenom sile od strane policije, tražeći rešavanje mnogih problema na univerzitetu, kao i aktuelnih problema – porasta socijalnih razlika, bogaćenja i privilegija, nezaposlenosti i birokratije – radi daljeg razvoja samoupravnih odnosa i široke demokratizacije društva. Tokom štrajka formulisali su jasnije političke zahteve u vidu akciono-političkog programa.

„Tokom vožnje posetioci će imati priliku da čuju o tome gde su se odvijale, kako su počele i kako su se završile studentske demonstracije, i kakav im je bio politički program i karakter, šta se dešavalo u drugim gradovima i šta je za to vreme radio Josip Broz Tito. Pridružite nam se u dramatičnoj priči o oslobađanju utopijske energije, munjevitom prodoru u političku sferu, artikulisanju političkih zahteva, zbunjenoj moći, neostvarenim mogućnostima i kontradikcijama jugoslovenskog socijalizma“, navode organizatori.

Posetioce će voditi Momo Cvijović i Tatomir Toroman, kustosi Muzeja Jugoslavije i autori izložbe Kadriranja šezdeset osme, koja je u okviru obeležavanja pedesetogodišnjice studentske pobune održana u junu u Centru za kulturnu dekontaminaciju (CZKD).  Ruta: Kapetan Mišino zdanje – Opština Novi Beograd – Studentski grad. Prijava je obavezna. Formular možete preuzeti ovde. Kontakt osoba je Miloš Bogdanović [email protected]

Bajskultura – istraživački i animacioni projekat

Bajskultura predstavlja kombinovanu akciju zaštite nasleđa i životne sredine. Reč je o istraživačkom i animacionom projektu Muzeja Jugoslavije koji se bavi preispitivanjem nasleđa Novog Beograda, promocijom muzejskog fonda, kao i privlačenjem i razvijanjem nove publike. Novi Beograd je paradigma jugoslovenske države i društva, te je projekat, iako koncipiran van muzejskog kompleksa, tematski i konceptualno usko vezan kako za fond, tako i za istraživački fokus, misiju i ciljeve Muzeja.

Bajskultura je prethodnih godina izazvala veliku pažnju stručne javnosti jer je u muzejsku praksu Srbije uvela novi interpretativni medij, čime je otvoren put drugačijem, neformalnijem pristupu prezentaciji i interpretaciji nasleđa. Bajskultura predlaže nove modele animiranja i uključivanja zajednice u proces razumevanja i zaštite nasleđa i omogućava dijalog i razmenu mišljenja o jugoslovenskom nasleđu koje je često označeno kao disonantno. Autorka projekta: Marija Đorgović. Saradnici na projektu: Sara Sopić, Dušan Jevtić, Aleksandra Momčilović Jovanović, Jovana Nedeljković, Ada Vlajić, Miloš Bogdanović, Nikola Korać.