Grupa umetnika okupljena oko udruženja Kreativno usmereno rešavanje situacije (KURS) krajem 2011. godine sprovela je istraživanje istorijata murala Beograda. To je trajalo dve godine, a sproveli su ga Jovana Stojanović, istoričarka umetnosti, saradnica KURS udruženja, Mirjana Radovanović i Miloš Miletić, članovi KURS-a.
– Završena je prva faza istraživanja, sada smo u potrazi za sredstvima kako bismo mogli da nastavimo i objavimo publikaciju. Sakupljena je foto-dokumentacija većine murala, kao i nekih skica koje su nam ustupili autori. Imali smo dosta intervjua sa autorima, umetnicima angažovanim u oslikavanju kao i sa nekoliko predstavnika gradskih institucija koje su stajale iza značajnih inicijativa – istakla je Mirjana Radovanović ispred ovog udruženja za naš list. Deo njihovog bogatog istraživanja se može videti na sajtu (www.udruzenjekurs.org) koji je prava riznica ovog muetničkog nasleđa Beograda.
Kako objašnjava Radovanovićeva, teško je reći koji broj murala je za Beograd odgovarajući, pogotovo zato što je njihova funkcija u 40-godišnjoj istoriji skoro nepromenjena, a to je ulepšavanje fasada. Ono na šta ovo udruženje uvek skreće pažnju je da je funkcija murala mnogo više od puke estetizacije, a to je mogućnost prenošenja poruke velikom broju građana i skretanje pažnje na određene probleme. Inače, skoro dve trećine murala u Beogradu je očuvano, mada nisu svi u dobrom stanju. Zabrinjavajuće je i da većina murala nije obeležena i da su oni delimično neprimetni za građane. O njima se niko ne brine i prepušteni su vremenu.
Ono što je sigurno jeste da bez podrške gradskih institucija slične umetničke akcije nisu moguće.
– Može se slobodno reći da je izrada murala dosta skupa. Prvenstveno zbog konstrukcije skele i svih potrebnih dozvola koje idu uz nju. Deo koji se obično zanemari jeste nadoknada umetnicima koji učestvuju u oslikavanju, pod izgovorom da je to dobra prilika za njihovu promociju, što posebno pogađa mlade umetnike. Često oslikavanju prethodi i obnavljanje i priprema fasade, što dodatno poskupljuje projekat. Kada sve ovo sagledate, murali su dosta zahtevni i njihova realizacija iziskuje saradnju više institucija, koja se mora poboljšati i unaprediti – ističu u KURS-u.
Nedavno, ovo udruženje oslikalo je jedan mural i u Beču tokom festivala Štajerska jesen. Govoriti o budućim projektima je nesigurno usled nedostatka novca i komplikovanih procedura dobijanja dozvola.
– Nažalost, ove godine smo ostali bez finansiranja kao i mnoge druge organizacije. U trenutnoj situaciji u kulturi vrlo je teško bilo šta planirati, posebno veće projekte kao što su murali.
Grafiti i murali
Sami grafiti su se dosta izmenili od svojih početaka u Njujorku tokom 1970-ih, a sve većom komercijalizacijom oni su se udaljavali od svojih „pobunjeničkih“ korena. To, naravno, ne znači da murali ne mogu biti aktivistički i angažovani, ali uglavnom moraju biti legalni. Teško je zamisliti da se mural na jednoj višespratnici, na površini od nekoliko stotina kvadratnih metara, uradi toliko brzo da niko ne primeti ni umetnike ni skelu koja im je neophodna (mada nije ni to ne moguće), objašnjava Mirjana Radovanović iz KURS-a.
Počeci
Prvi poznati mural u Beogradu oslikao je 1970. godine Lazar Vujaklija na fasadi male zanatske radnje u Bulevaru kralja Aleksandra. On će 1979. godine uraditi još jednu zidnu sliku na fasadi Zapadne kapije Beograda (Genex) na Novom Beogradu. Pre toga, 1977. godine tokom manifestacije Nedelja Latinske Amerike, umetnička brigada „Salvador Aljende“ iz Čilea je oslikala mural na Studentskom kulturnom centru (SKC) pod nazivom „Za jedinstvo i solidarnost sa narodima Latinske Amerike“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
