Gde god nađeš zgodno mesto, kućerak posadi

– Sve je niklo na osnovu sopstvenih planova mnogih ljudi, a u maniru vaninstitucionalne inicijative. Ovakva građanska, kreativna i masivna aktivnost se lokalnim rečnikom naziva „divlja gradnja“. Pojam nepoznat evropskim i svetskim lingvistima – navodi Bobić u knjizi „Beleženje po Beogradu“. Plodno tle za bokorenje svakakvih udžerica i vila na njivama, ali i javnim gradskim prostorima, pripremila je zanemoćala država, naročito devedesetih, zatim sankcije ali i strka tranzicije koja je usledila. „Ujeden“ je i deo budućeg autoputa. Mnogi su se u Beograd doselili tražeći spas i improvizovali uslove za krov nad glavom, ne obazirući se na osnovne potrebe komšija ili bilo kog građanina Beograda. Ko u borbi za životni prostor brine o urbanoj kulturi? Tako je nastao posve specifičan arhitektonski izraz, forma koju klasični kritičari još uvek ne čitaju i ne uspevaju da klasifikuju.

– Urbanistički plan predviđa razvoj nekog placa, oblikuje se vizija i proverava izvodljivost, pa se tek onda gradi. Adet alternativnog delanja glasi: prvo gradi pa neka se urbanisti brinu o uklapanju u pravilnike. Tako je ustanovljeno iznuđeno pravilo i način ponašanja postao prihvatljiv način izgradnje grada, novi model, takoreći – piše Bobić.

Negiranje matrice grada

Bobić naglašava da nelegalna gradnja nije samo nezakonit čin, već negacija osnove na kojoj opstaje grad, a to je zajednički interes za različite stvari. Ipak, stvoren je čitav sistem i rečnik nelegalnih graditelja kojim se oni opravdavaju i predstavljaju kao avangardni pokret. Preko stopedeset hiljada nelegalno izgrađenih objekata širom Beograda, jeste novost za običaje evropskih gradova.