Gde je nestao faraon

 „Večitu vatru“ zapalio je tadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović u prisustvu Mirjane Marković, predsednice Direkcije JUL-a, inače tvorca ove ideje.

Interesantno je da je na mestu sadašnjeg spomenika, svojevremeno bila skulptura egipatskog faraona Tutmozisa III koju je egipatska vlada poklonila našoj zemlji. Skulptura je, uoči postavljanja spomenika, neobjašnjivo nestala. Priča je pala u zaborav, a faraon je najverovatnije završio u nečijoj privatnoj kolekciji. Ostao je samo zapušten spomenik koji gradskim klincima što ga u žargonu zovu „večna vutra“, služi za ispisivanje grafita.

– Gradsko veće dobilo je zadatak da ispita celu stvar vezanu za spomenik „Večna vatra“, ali i za skulpturu Tutmozisa III – izjavio je za Danas Aleksandar Peković, zamenik gradskog sekretara za kulturu.

S obzirom da je spomenik podignut preko noći, bez odluke Skupštine grada, pa samim tim nije prošao standardnu zakonsku proceduru, Sekretarijat za kulturu i Zavod za zaštitu spomenika kulture nisu mogli da ga obnove.

Da bi obelisk „Večna vatra“ i zvanično bio u nadležnosti grada, Komisija za spomenike i nazive trgova i ulica morala bi da za skupštinu grada pripremi odluku kojom bi se ozvaničilo staranje o spomeniku. Gradski zavod za zaštitu spomenika kulture nekoliko puta je čistio ovo spomen obeležje, a prošle godine, zahvaljujući Klubu generala i admirala Srbije, grafitne poruke su prefarbane, prilaz spomeniku je očišćen, ali plamen nije zasijao. Spomenik je visok 30 metara i napravljen je od betona. Podignut je za svega devet dana. U izgradnji je učestvovalo više od 500 ljudi. Bronzana baklja na vrhu obeliska teška je oko pet tona, a svetlost je sezala 20 kilometara uvis.

Na postamentu širine 5,5 metara uklesan je tekst koji je lično napisala tadašnja šefica JUL-a. Autori idejnog rešenja „Večne vatre“ su akademski vajari braća Radović, spomenik je izvajala umetnička livnica „Braća Jerković“, a gradila ga je Mostogradnja, Energoprojekt i Saobraćajni institut CIP.