Gde su bili prvi semafori u Beogradu?

Iste godine kada je i ovo preduzeće počelo sa radom, izvršena je prva semaforizacija postavljanjem semafora na raskrsnici Ulice kralja Milana i Kneza Miloša. Nakon četiri godine, već 1957. Beograd je imao četiri semaforizovane raskrsnice sa 16 semafora. Grad je u to vreme imao nešto manje od pola miliona stanovnika, skoro šest hiljada motornih vozila i 1.500 ulica.

Prva sinhronizacija svetlosne signalizacije, takozvani „zeleni talas“, izvršena je u Beogradu 1965. u ulici Kneza Miloša, na potezu od Mostarske petlje do Ulice 29. novembra. Cilj uspostavljanja „zelenog talasa“ bio je poboljšanje protočnosti i veće bezbednosti u saobraćaju, pošto se broj vozila vremenom sve više povećavao.

Na beogradskim ulicama, sem „običnih“ semafora, saobraćaj regulišu i 20 ekoloških semafora, više desetina semafora sa zvučnim signalom za zeleno svetlo namenjenih slepima, kao i semafora sa tasterima za zeleno svetlo za pešake. Ekološki semafori postavljeni su na mestima gde crveno svetlo na semaforu traje više od sto sekundi, tako da vozači mogu da isključe motor dok čekaju signal za polazak. Ovi semafori za cilj imaju smanjenje buke i zagađenja na takvim mestima, kao i podizanje ekološke svesti vozača. Ovaj ekološki uređaj prvi put je postavljen na raskrsnici ulica 29. novembra i Cvijićeve. Vozači su se, kako tvrde u preduzeću „Beograd put“, u početku pridržavali pravila i gasili motore svojih vozila, dok je danas mnogo manje takvih.

Savremena tehnika za upravljanje saobraćajem primenjivana je oduvek u Beogradu. Tako je još 1971. zona Slavija bila opremljena nemačkom opremom koja je tada, kako se smatra, bila naprednija od minhenskog sistema. Naime, primenjivano je merenje svih bitnih parametara za automatski izbor programa rada semaforskih uređaja, modifikovanje zelenog svetla, merenje brzine u saobraćaju, a u posedstvu je bilo i 102 detektora za takozvano „brojanje saobraćaja“.

U Beogradu sa više od četiri hiljade ulica danas, prema podacima „Beograd puta“, postoji više od 500 semaforizovane raskrsnice, kao i skoro devet hiljada lanterni, odnosno delova uređaja koji pokazuju svetlosne signale. Danas je u upotrebi sistem za daljinsko upravljanje i nadgledanje raskrsnica, koji omogućava nadgledanje, pristup svim uređajima u sistemu i mogućnost promene režima rada putem Interneta.