Gitarista iz Knez Mihailove: Sve češće razmišljam da tražim azil

Ne propušta ni jedno veče, jer kako kaže, od toga živi. Sviranje mu je jedini izvor prihoda, kojim mora da zaradi za život, hranu i stanarinu, jer živi privatno. I pored toga što svake godine na gradskom konkursu za ulične svirače dobija godišnju dozvolu za najbolje lokacije u Knezu, Zorana stalno proganja Komunalna policija. Do sada je zbog nelegalne svirke osuđen pet puta na po deset dana zatvora, a napisano mu je 126 prekršajnih prijava, od kojih je sa oko 100 dobijenih presuda oslobođen.

Kako Zoran navodi, od 2013. godine, od kada je gradska uprava počela da izdaje dozvole za ulične svirače, nije bilo nikakvih problema sa poslom, a Tambura je na konkuirsu dobijao najbolja mesta za sviranje. Nevolje očinju 2015. godine, kako tvrdi, sa dolaskom nove gradske vlasti.

– Od tada počinju problemi sa dobijanjem dozvola, sa lokacijama koje mi se dodeljuju, i stalni sukobi sa Komunalnom policijom- navodi Zoran, a posebno, kako tvrdi sa jednim komunalnim policajcem, koji mu je u ovom periodu napisao više od 100 prekršajnih prijava. „Ako, recimo, imam mesto kod Akademije nauka, imam dozvolu, počne kiša i ja se premestim ispod trema, pet metara dalje, policajac mi napiše kaznu“, priča rezignirano Zoran. U tom periodu, osuđen je i na 10 dana zatvora u čak pet navrata.

Ilić je protiv Sekretarijata za kulturu podneo i tužbu Prvom osnovnom sudu, jer smatra da žiri koji odlučuje o dodeli dozvola i lokacija uličnim sviračima nije kompetentan za taj posao. On napominje i da je poslednja audicija za 2018. godinu održana u maju prošle godine, a da dozvolu ni do danas svirači nisu dobili.

– Na audicijama su u žiriju rijaliti novinari, komunalni policajci i možda po jedan klasičar- navodi Zoran.

Međutim, na prvo ročište, kako tvrdi, nije ni bio pozvan, druga dva su trajala po pet minuta, a na trećem je sudija i zatvorio slučaj.

– Na trećem ročištu, kada sam predložio da se saslušaju svedoci, sudija je prekinuo suđenje sa obrazloženjem da taj sud nije nadležan, već je spor za Upravni sud. Zašto je takva odluka doneta tek posle tri ročišta?- pita Zoran.

Po prvostepenoj presudi Iliću je naloženo da Sekretarijatu isplati troškove od 31.500 dinara. Na uloženu žalbu iz Višeg suda nije ni dobio odgovor, jer su ga preduhitrili izvršitelji.

– Od sudskog izvršitelja dobio sam obaveštenje da će da mi plene stvari, te da moram u najkraćem roku da isplatim taj dug, plus troškove izvršitelja, što je sve ukupno iznelo oko 45.000 dinara. Ja posedujem samo gitaru i dva pojačala, od toga živim, šta bih radio da mi to zaplene?- priča Zoran.

Pomoć je stigla preko društvenih mreža, a Zoranovi prijatelji i poznanici su preko Facebook-a prikupili potreban novac i otplatili dug.

Iako je humanošću drugih ljudi jedan problem rešen, uslovi za rad su, kako kaže Zoran, sve gori. On nezadovoljno priznaje da ne zna kako će nastaviti da radi i živi u ovakvim okolnostima.

– Sa svojom grupom snimio sam nekoliko ploča, nastupao sam na tri svetska festivala uličnih svirača, sarađivao sam sa mnogim poznatim muzičarima. Sada imam samo gitaru koju su hteli da mi zaplene, imam pet prekršaja, sada sam izgubio dosta para zbog tog izvršitelja, u stalnim sam knfliktima sa pomenutim pšolicajcem. Gradska vlast je mogla da me stavi u nekoliko spotova koji promovišu grad Beograd, a kada treba da nam obezbede normalne uslove za rad, nema ih. Više nemam živaca, sumnjam da će ovde ikada biti bolje, i sve češće mi pada na pamet da tražim azil u Hrvatsku- rezignirano završava Zoran Ilić Tambura.

Zoran Ilić profesionalno se bavi muzikom i svira u grupi Beli bagremi, koja iza sebe ima tri lp i jednu singl ploču. Bend sada ne radi jer nije u punom sastavu, jer, kaže Tambura, teško je naći dobrog pevača koji će biti posveće. Ilić je svojevremeno sarađivao sa Borom Čorbom, Teškom industrijom, Milićem Vukašinovićem, Aleksandrom Perović iz Moby Diock-a, Aleksandrom Koraćem i Indexima. Često poznati muzilčari zastanu i zasviraju sa njim, pa su tako pre par godina prolaznici mogli da slušaju Tamburu i Rambo Amadeusa. Najčešće, ipak, kaže Zora, zastanu da ga poslušaju deca, pa je i zarada bolja uveče, kada mladi i roditelji sa klincima izađu u šetnju.