Glavni gradski urbanista: Na Velikom ratnom ostrvu neće biti izgradnje

On je istakao da se čitav projekat koji je pokrenulo Javno komunalno preduzeće „Beogradski vodovod i kanalizacija” odnosi samo na alternativne lokacije sa kojih bi grad mogao da se snabdeva pijaćom vodom, prenosi Beoinfo.

– Veliko ratno ostrvo ostaje rezervat prirode, kao i do sada, a jedino čime ćemo se pozabaviti a da je van okvira ove priče, jesu određene građevine koje su tamo nastale u poslednjih nekoliko decenija.

Pojedini mediji su tokom prethodnih dana u javnost izneli netačne informacije koje se tiču urbanizacije i izgradnje na Velikom ratnom ostrvu, do kojih sigurno neće doći. Stav Grada Beograda po tom pitanju je vrlo jasan, sa čime se slažu i određene republičke institucije koje imaju nadležnosti na tom prostoru.

Urbanizacije neće biti, kao što ne postoje ni bilo kakve okolnosti pod kojima bi se tamo nešto gradilo – naglasio je Stojčić.

Prema njegovim rečima, ideja Grada Beograda, odnosno „Beogradskog vodovoda i kanalizacije” jeste proširenje uže zone vodoizvorišta, odnosno proširenje pozicija sa kojih bi se grad snabdevao pijaćom vodom.

– Tako smo i došli do ideje da Veliko ratno ostrvo može da bude jedna od tih teritorija, ali najvažnija poruka je da neće biti nikakve urbanizacije ni izgradnje. Pokrenuli smo studiju kojom će se pokazati mogućnost postojanja ekoloških reni bunara koji bi eventualno bili postavljeni uz obalu Velikog ratnog ostrva.

Na taj način bismo upotpunili vodosnabdevanje Beograda. Nema nikakvog betoniranja ili drugog vida izgradnje, a ekološki reni bunari postoje u drugim evropskim i svetskim gradovima koji su veoma aktivni po pitanju zaštite životne sredine.

Sada čekamo elaborat koji će pokazati da li je tako nešto uopšte moguće na Velikom ratnom ostrvu, dok ćemo u drugoj fazi moći da vidimo kako će izgledati reni bunari i na kojim će se pozicijama nalaziti – dodao je Stojčić.

On se osvrnuo i na Makiško polje te dodao da neće biti nikakvog ugrožavanja vodoizvorišta.

– Ono što je bila tema plana, koji je usvojen na Skupštini grada, nije uža zona vodozaštite, odnosno nije zona koju koristi JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija”. Radi se o potpuno drugoj strani na kojoj se više od pola veka nalazi ranžirna stanica i drugi objekti izgrađeni na tom prostoru – rekao je Stojčić.

Glavni gradski urbanista je istakao da će pomenuti elaborat pokazati smernice u daljem postupku.

– Ta studija će pokazati šta bi trebalo da se radi u proširenju uže zone vodoizvorišta, odnosno zone gde bismo imali reni bunare. Kada se ta studija završi i vidimo rezultate, tada će biti donete odluke koje se tiču daljih koraka – zaključio je Stojčić.