Golf za sada samo amaterski

U Golf klubu Beograd trenutno ima svega 300 članova, međutim, kako kažu, broj golfera se iz godine u godinu povećava. U Srbiji je sve do skoro postojao samo jedan teren za igranje ovog sporta i to na Adi Ciganliji, a danas postoji i još jedan na Žablju.

– Među našim građanima o golfu još uvek postoje dve predrasude. Prva je da je to dosadan sport, ali svako ko jednom proba da ga igra shvati koliko je lep i posle im je teško oduzeti štapove iz ruku. Takođe, postoji mišljenje da je bavljenje golfom skupo. Međutim, s obzirom na to da danas postoji veliki broj firmi koje prave opremu, kompletna nova golf oprema može se nabaviti za oko 400 evra – objašnjava u razgovoru za Danas Jelena Golubović, PR Golf kluba Beograd.

Ona dodaje da u našoj zemlji još ne postoji mesto na kom se oprema može naći u prodaji, tako da je naši golferi uglavnom pribavljaju u inostranstvu. Inače, u planu je otvaranje Pro šopa za golf opremu u okviru kluba na Adi Ciganliji.

Sezona golfa u glavnom gradu traje od početka marta, pa sve do sredine decembra, a „udarni“ periodi su između aprila i jula, a potom i između septembra i novembra. Na golf terenu na Adi, kako kaže Golubovićeva, mogu igrati i golferi koji nisu članovi kluba, ali postoje određeni uslovi.

– Prvo pravilo je da se mora poštovati „dres kod“, odnosno pravilo oblačenja. Na teren za golf može se izaći samo u polo majici, klasičnim pantalonama ili bermudama, kaišem i cipelama, a pri tom majica treba da bude uvučena u pantalone. U klubu postoji i mogućnost iznajmljivanja kompletne opreme po ceni od 1.200 dinara po rundi. Takođe, svaki igrač mora imati i zelenu kartu, odnosno položen ispit o osnovama, pravilima, etici i tehnikama igre – ističe Golubovićeva.

Zelena karta može se steći na golf akademiji, koju organizuje klub, u trajanju od 12 časova. Obuka za juniore košta 15.000, za odrasle članove 18.000, dok je za „goste“ ta cena 30.000 dinara. Među golferima, koji plaćaju članarinu od 700 evra, najviše ima građana srednjih godina, ali ima i dece i onih starijih od 60 godina. Golf teren na Adi, inače, postoji od 2003. godine i ima devet rupa, što je opšti standard. Turniri se organizuju na 18 rupa, pa na takmičenjima u Beogradu teren se obilazi dva puta.

– Godišnje se kod nas odigra od 10 do 20 turnira i svi su na amaterskom nivou. Svake godine u septembru organizuje se i državno prvenstvo, u nacionalnoj i internacionalnoj kategoriji, koje je prošle godine okupilo oko 100 igrača – kaže nam Golubovićeva.

Teren i u Surčinu

Prošle godine sklopljen je ugovor o izgradnji novih golf terena u opštini Surčin, za koje je i otkupljen zakup o zemljištu. Vojislav Janošević, predsednik opštine, kaže za naš list da će se ovi tereni graditi u naselju Bečmen, ali da zbog problema oko zemljišta radovi još nisu započeti. Inače, u planu je gradnja čitavog kompleksa, koji će podrazumevati teren za golf od 18 rupa, dva terena od po devet rupa, veštačko jezero na osam hektara, hotel najviše kategorije, kao i terene za druge sportove, ambulantu, apartmane.

– Problem oko zemljišta se priveo kraju, tako da se nadamo da će izgradnja ovog kompleksa, u koji će biti uloženo oko 700 miliona evra, početi u aprilu sledeće godine. Projekat će se razvijati deset godina, a planirano je da golf tereni budu završeni i ranije – objašnjava Janošević.

Istorijat sporta u Srbiji

Golf klub Beograd svečano je otvoren 1936. godine. Otvaranju je prisustvovala politička i društvena elita grada na čelu sa namesnikom knezom Pavlom Karađorđevićem i predstavnicima diplomatskog kora. U to vreme klupska kuća nalazila se na Košutnjaku, gde je danas restoran „Golf“. Po želji kneza Pavla Karađorđevića klupska kuća je predstavljala reprezentativan objekat koji je projektovao arhitekta Aleksandar M. Đorđević. Plan golf igrališta sa devet rupa, koje se prostiralo od nemačkog ratnog groblja do današnjeg filmskog i pionirskog grada, uradila je jedna engleska firma. Početkom Drugog svetskog rata klub prestaje sa radom, da bi skoro sedam decenija kasnije ponovo počeo da radi na novoj lokaciji.