Grad za deponiju daje dva i po puta više nego Suez

Iz napisanog na internet strani SUEZ – Press Realase se ne vidi da li će se pre sagorevanja otpada u pećima elektrane isti prvo mehanički tretirati kako bi se iz njega izdvojile sekundarne sirovine; metali, staklo, papir, plastika, itd., ili će otpad direktno sa deponije ići u peći elektrane. Naime, oko 20 odsto komunalnog otpada su napred navedene sekundarne sirovine koje se mogu ponovo reciklirati, tako da bi njihova prodaja daljim korisnicima imala i značajan finansijski efekat za grad Beograd.

Gledajući sliku makete postrojenja „Otpad-za-Energiju“ (Waste-to-Energy) na napred navedenoj internet strani firme SEUZ nije teško zaključiti, da neće biti ni biološkog tretiranja komunalnog i biološkog otpada pre sagorevanja, jer se na maketi ne vidi karakterističan balon za smeštaj bioplina koji se dobija u procesu biološkog tretmana otpada. Samim tim neće biti ni proizvodnje komposta po obradi organskog biorazgradljivog otpada i digestata koji se dobija posle anaerobne obrade teških frakcija mešanog komunalnog otpada. Zato se postavlja pitanje, kako će se tretirati biološki otpad; lišće, granje, trava, itd. koji se dobija prilikom održavanja zelenih površina u gradu, kao i ostaci voća i povrća iz domaćinstava, restorana, itd., a pogotovo teške frakcije mešanog komunalnog otpada.

Evidentno je, da se neće vršiti ni mehaničko – biološki tretman komunalnog otpada pre spaljivanja, pa će se sagorevanjem teških frakcija komunalnog otpada pojaviti neprijatni i „teški“ mirisi koje će osetiti stanovnici okolnih naselja, a i šire. SEUZ će izgraditi i novo odlagalište komunalnog otpada koje će biti projektovano u skladu sa evropskim standardima i na koje će JKP „Gradska čistoća“ odlagati komunalni otpad sve dok grad Beograd ne organizuje reciklažu komunalnog otpada.

Grad Beograd će morati, saglasno Poglavlju 27 – Životna sredina, da izgradi jedan veliki ili više manjih objekta u kojima će se po standardima EU vršiti reciklaža komunalnog i biološkog otpada, a dobijati sekundarne sirovine, električna i toplotna energija, dok će manje od 5 odsto otpada koji ne može da se reciklira završiti na odlagalištu kao što se to radi u, primera radi, Regionalnom centru ekološke reciklaže otpada – RCERO u LJubljani. Zato se odmah postavlja pitanje, a šta sa elektranom koju će u Vinči izgraditi SEUZ ako ona sav komunalni otpad sa deponije sagori pre ugovorenog roka od 25 godina.

Kada je Siniša Mali bio u LJubljani na otkrivanju spomenika Vuku Karadžiću 08.07.2016., imao je priliku da pogleda Regionalni centar ekološke reciklaže otpada – RCERO koji je jedan od najmodernijih takvih centara u Evropi, a i šire. Skoro sam siguran da ga je gradonačelnik LJubljane Zoran Janković pozvao da poseti i pogleda RCERO, koji je 2017. posetilo više od 110 delegacija koje su posetile LJubljanu. Nisam siguran da li je Siniša Mali to i učinio, ali sam siguran, da ga je detaljno pogledao ne bi se tako brzo odlučio, da sa francuskom kompanijom SUEZ potpiše Ugovor o javno – privatnom partnerstvu za deponiju u Vinči.

Očigledno je da Siniša Mali nije poštovao poslovicu „ko pita, taj ne skita“, jer da je kada je bio u LJubljani, pitao Zorana Jankovića za iskustva u vezi sa RCERO-om, kao i da je isti pogledao, danas bi se u Beogradu možda već gradio sličan „Centar ekološke reciklaže komunalnog otpada“ i ne bi bio potpisan Ugovor o javno – privatnom partnerstvu za spaljivanje komunalnog otpada iz deponije u Vinči. Ugovor, po kojem se samo spaljuje do sada odlagan komunalni otpad, ali se ne rešava problem novog komunalnog otpada i njegove reciklaže kako to zahtevaju propisi Evropske unije objavljeni u Poglavlju 27 – Životna sredina.

O reciklažnom centru u LJubljani

Regionalni centar ekološke reciklaže otpada – RCERO kojim upravlja JKP „Snaga“ je izgrađen za manje od dve godine, koštao je 155 miliona evra i on će ove, 2018. godine reciklirati oko 177.500 tona komunalnog i biološkog otpada koji u godini dana proizvede polovina Slovenije, tačnije oko 1 milion stanovnika. Pri tome će se dobiti oko 72.000 tona tvrdog goriva, 43.000 tona digestata, 7.200 tona drveta, 8.500 tona komposta, 36.000 tona izdvojenih sekundarnih sirovina za dalju reciklažu kao i oko 20 GWh električne energije i 44 GWh toplotne energije iz dobijenog bioplina. Na kraju bi samo manje od 5 odsto, odnosno oko 8.800 tona otpada koji ne može da se reciklira završilo na odlagalištu.

* Oprema teksta i skraćivanja – redakcijski

* Autor je diplomirani inžinjer