Građani ne veruju gradskom urbanisti

Istovremeno, uprkos činjenici da dokumenta detaljne regulacije, koja su trenutno na ranom javnom uvidu, predviđaju uklanjanje skoro 30 hektara košutnjačke šume, Stojčić je decidno ustvrdio da „seče stabala neće biti“.

Građani okolnih naselja okupljeni u udruženje Bitka za Košutnjak, a koji se protive urbanizaciji i betoniranju bilo kog dela beogradskog izletišta, nastaviće da insistiraju na mogućnosti da se obrate odbornicima, da argumentuju zašto se protive navedenom projektu i zatraže vanrednu sednicu na kojoj bi o tom problemu raspravljali i izjasnili se članovi stručnih tela Skupštine kao i odbornici, među kojima je sve veći broj onih koji su zahteve građana podržali.

Marko Stojčić „potkrepio“ je i „obećanje“ izjavama da „građani ne nasedaju na jeftine političke trikove“, a okupljene članove udruženja ispred Sava centra, gde se u četvrtak održala poslednja sednica gradskog parlamenta, nazvao „lažnim protestom opozicije“.

S druge strane, građani nemaju preterano poverenje u reči gradskog urbaniste, s obzirom na njegove prethodne angažmane vezane za prošlogodišnje projekte u Košutnjaku.

Inicijativa Ne davimo Beograd osudila je njegove izjave nazivajući ih manipulativnim, uz podsećanje javnosti da je upravo privatna firma u vlasništvu Marka Stojčića, već jednom učestvovala u krčenju šume na Košutnjaku.

Firma „Arhitekton“ bila je nosilac izrade urbanističkog projekta za izgradnju niza objekata na Košutnjaku, čiji su investitori Zavod za sport i medicinu i Ministarstvo omladine i sporta, kada se prvi put podiglo nezadovoljstvo građana, između ostalog i zbog seče stabala koja je usledila, a koja još nije gotova.

– I tada je Stojčić tvrdio „da će Zavod biti pejzažno preuređen i dobiti novo lice, ne menjajući zdravi i prirodni izgled.“ Nije mnogo vremena prošlo, a veliki broj stabala je posečen, prostor prokrčen, a šuma devastirana. Javni interes nema ko da brani, navodi za Danas Radomir Lazović iz inicijative Ne davimo Beograd, koja je protekle nedelje na ulici nastavila prikupljanje potpisa građana koji žele da se taj, kako kažu štetni projekat, odmah obustavi.

Iako je novi projekat investitora „Avala Studios“ podržala Vlada Srbije, kao bitan za razvoj filmske industrije i privlačenje investicija tog tipa, Stojčić je naglasio da „iza plana o izgradnji novog filmskog studija na mestu Avala filma ne stoji Grad, te da republičke i gradske institucije treba da daju svoju reč“.

– Naravno da nećemo dozvoliti da se ugrozi nešto što je kvalitetna priroda na osnovu kojeg dišemo kiseonik, rekao je Stojčić.

Da će nadležni uzeti u obzir primedbe i sugestije građana o projektu izgradnje poslovno-stambenog kompleksa u Košutnjaku, izjavio je i gradonačelnik Zoran Radojičić, dok je njegov zamenik Goran Vesić upitao „Ko je lud da poseče toliko hektara šume, da li je to normalno“ i dodao da „građani ne moraju da brinu“.

Niko od gradskih čelnika, međutim, ne pominje da projekat, osim zgrada koje se tiču filma i te industrije, obuhvata i izgradnju više od 3.000 luksuznih stanova sa komercijalnim sadržajima, što je, po mnogima, najdiskutabilniji segment cele priče, dok je „razvoj filma“ samo „paravan“.

U međuvremenu, oglasio se i investitor, nosilac projekta Avala Filmski park, saopštenjem u kome tvrdi da njihov plan izgradnje nije na prostoru na kom se nalazi park Košutnjak koji je javno dobro, a kako je najavio, „Avala Studios“ će posaditi tri puta više drveća u odnosu na zelene površine koje budu uklonjene.

Udruženi građani ali i stručna javnost, međutim, usprotivili su se planu jer, iako upućeni u činjenicu da parcele na kojima je planirana gradnja nisu zaštićeni deo košutnjačke šume, već zemljište vraćeno privatnim vlasnicima restitucijom, ne pristaju na bilo kakvu gradnju koja bi narušila prirodni ambijent najvećeg beogradskog izletišta.

Pored ocene da plan regulacije sadrži „niz propusta i nelogičnosti“, oni naglašavaju da je infrastrukturno neodrživ u tom delu grada.

– Zato smo podneti i zahtev da se sastane gradski skupštinski Odbor za saobraćaj, koji ima zakonsku obavezu da na to odgovori, i da stručnjaci objasne i daju argumente, odnosno urade studiju koja je bila obavezna a koja u ovom slučaju uopšte nije rađena, kako će u delu grada koji ima jednu ulicu koja je već sada zagušena, omogućiti prostor i saobraćajnu infrastrukturu za još pet do šest hiljada dodatnih automobila, naveo je za Danas Dejan Jovanović, predstavnik udruženja Bitka za Košutnjak i nezavisni odbornik u Skupštini opštine Rakovica.

On je dodao da u Ulici Blagoja Parovića ne postoji mogućnost proširenja, osim ako se ruše delovi legalno sagrađenih naselja Banovog brda, dok bi iz pravca Rakovice moralo da se kruži nekoliko kilometara, a i tu postoje uska grla koja je gotovo nemoguće rešiti.

Šef odborničke grupe GDF u gradskoj Skupštini Rade Veljanovski kazao je da će podržati napore građanskih grupa da se obrate tom telu.

– Kada toliko građana, kao u ovom slučaju, ima neki problem, ima pitanja, niko nema prava da građane ignoriše, a vlast je obavezna da sa tim građanima razgovara, da im pruži mogućnost da kažu šta misle, da ih sasluša i da im u direktnom razgovoru kaže šta su argumenti. Vrlo se teško može zaključiti unapred ko je apsolutno u pravu, s obzirom da se radi i o placevima vraćenim restitucijom, pa vlasnici imaju pravo da raspolažu njima kako hoće, što opet ne znači da može da se radi protiv javnog interesa. Ova vlast ne pokazuje dovoljno volje da sopstvene građane čuje. Skupština nije samo nas odbornika, već svih Beograđana. Ovi građani nemaju svoje predstavnike i mi smo spremni da njihovu inicijativu, po Poslovniku, unesemo u Skupštinu i zatražimo razgovor na osnovu argumenata, naveo je Veljanovski.

Žunić: Odbornici dužni da saslušaju građane

– Gradska vlast se ponovo oglušila o zahteve građana. Ono što čelnici grada kao i svi odbornici nikako ne bi trebalo da zaborave jeste da su nas građani birali da branimo njihove interese i da smo dužni da ih podržimo i čujemo. Košutnjak predstavlja pluća grada i u interesu Beograda i Beograđana je da se pozabavimo zaštitom životne sredine koja bi bila ozbiljno narušena sečom 19 hektara šume, kao i izgradnjom stambenog kompleksa, parkinga i propratnih saobraćajnih deonica, navela je za Danas nezavisna odbornica Anđelka Žunić.