Građani osporavaju rešenje kojim je odobrena rekonstrukcija

Istovremeno, Ministarstvu građevinarstva upućena je žalba na rešenje kojim je Sekretarijat za urbanizam odobrio izvođenje tih radova, zbog više zakonski spornih činjenica vezanih za samu rekonstrukciju. Neometene time što za rekonstrukciju ne postoji građevinska dozvola, gradske komunalne službe nastavljaju da raskopavaju ulicu, i dalje pod izgovorom da je u pitanju „hitna popravka vodovodnog kvara“.

– Nastavićemo da pokušavamo da sačuvamo svoj kraj koliko možemo kao i da nas stanare gradska vlast konsultuje o tome u kom će pravcu da se menja taj deo grada. Ne želimo da budemo na putu promenama u gradu ali nas niko nije konsultovao ni u jednom trenutku. Važno je da ljudi na čije se živote te promene najdirektnije odnose budu uključeni u to ili makar budu informisani o tome šta se dešava, kako bi mogli da isplaniramo svoj život prema tome. Do sada nas niko nije saslušao, a gradski čelnici su imali vrlo arogantan stav prema nama, iako ne znam koji je razlog za tako nešto. A dodatno se ispostavilo da Grad radi bez neophodnih dozvola i saglasnosti – kaže za Danas Marko Živković, jedan od stanara koji su se okupili oko udruženja građana nezadovoljnih načinom na koji se centar Beograda pretvara u pešačku zonu.

On dodaje da ni za prethodne rekonstrukcije stanari nikada nisu dobili zvaničnu informaciju da radovi počinju, te da o tome redovno saznaju tek kada pod prozorima čuju bagere.

– Saznajemo parcijalne informacije iz medija ili kad se, s vremena na vreme, neko iz Grada obrati javnosti. Ne znamo po kom planu i projektu se radi, ali po svemu sudeći to ne znaju ni prestavnici Grada, jer se ti planovi menjaju u toku radova. A kakav će biti finalni izgled ulice niko ne zna, pa čak i ljudi koji su direktno uključeni u radove- dodaje Živković.

Objektivan problem, navodi on, je to što se „neke stvari nepovratno narušavaju, trajno se menja izgled grada, seče se drveće staro 40 godina“. Pri tom, Topličin venac nije prva lokacija na kojoj se radi po istom principu, prethodile su i Delijska ulica, Cara Lazara, Nikole Spasića, dodaje Živković.

– Potapajući stubići koji su postavljeni pre više od godinu dana ne rade. U delove grada koji su postali pešačka zona ne mogu da uđu automobili hitne službe, vatrogasci, zamislite kako izgleda dostava ugostiteljskim objektima ali i kako izgleda obična porodična nabavka. Šta rade ljudi s a decom, stariji ljudi? Ukoliko se bude radilo onako kako je to gradska vlast zamislila, mi ćemo imati stanove koji su blokovima zgrada daleko od prve ulice kojom može da se priđe automobilom. To su stvari koje sistemski moraju da se reše. Primera radi, zamišljeno je da celu pešačku zonu, od Trga republike do Kalemegdana, servisiraju četiri kontejnera kod restorana Proleće. Kada smo to prijavili, rečeno nam je da „u rekonstrukciji to nije predviđeno“, te da će „raditi na tome da se iznađe neko održivo rešenje“. To govori koliko toga nije uređeno ni isplanirano- zaključuje Živković.

U žalbi koju su stanari Topličinog venca podneli nadležnom Ministarstvu navodi se da se rekonstrukcija radi bez potrebnih dozvola, jer je izdato „odobrenje za uređenje u okru postojeće regulacije delova ulica Topličin venac, Vuka Karadžića, Cara Lazara, Carice Milice i Čubrine u Beogradu“, dok pretvaranje ulice sa saobraćajem u pešačku ulicu svakako nisu radovi „u okviru postojeće regulacije“, što je kršenje odredbi Zakona o planiranju i izgradnji. Za ovakvu rekonstrukciju, navedeno je, nije dovoljno odobrenje, već je neophodna građevinska dozvola. Sekretarijat je, pritom, u obrazloženju odobrenja, na osnovu idejnog projekta koji je Grad podneo, naveo netačno činjenično stanje, odnosno da su radovima obuhvaćeni „rekonstrukcija vodovodne mreže, zalivnog sistema, kišne kanalizacije, saobraćajne signalizacije, javnog osvetljenja i ozelenjavanje“. Na osnovu toga, stanari traže da se doneto rešenje poništi, a predmet vrati Sekretarijatu na ponovno razmatranje.

Podsećamo, kada su gradske službe počele radove na Topličinom vencu, pod izgovorom da ekipe „Vodovoda“ rade na hitnom poravljanju kvara na kanalizacionoj mreži, Grad kao izvođač radova nije imao ni odobrenje za početak radova, a aktuelno rešenje doneto je svega nekoliko časova nakon što je isti zahtev odbijen zbog čak 18 nedostataka. Neophodna građevinska dozvola nije izdata ni do danas.

Zahtevi iz peticije

U peticiji koju su građani podneli gradonačelniku, Gradskoj upravi i nadležnim organima, predložena je korekcija planiranog širenja pešačke zone, kako bi istorijsko jezgro Beograda ostalo povezano sa ostatkom grada, podsećajući i na dve peticije koje su u proleće 2017. uputili stanovnici Knez Mihailove i Varoš kapije.

Sugrađani traže „očuvanje kolovoza u delu Ulice Vuka Karadžića od ugla sa Gračaničkom, do ugla sa Čubrinom i u delu Toplčičinog venca od ugla sa Čubrinom do ugla sa Pop-Lukinom, kao i u svim drugim ulicama u zoni Varoš kapije koje do ovog trenutka nisu popločane kao pešačke“, ali i ozelenjavanje, odnosno očuvanje i povećanje površine pod travom i drvećem parka na Topličinom vencu, a ne njegovo pretvaranje u „skver“.

U prilog svojim predlozima, građani u peticiji navode da „Topličin venac na potezu od Pop-Lukine do Čubrine predstavlja bitno najkraću i najbržu vezu Pop-Lukine sa Varoš kapijom i zonom Knez Mihailove“, zatim da „zona oko parka na Topličinom vencu služi za pristup zoni Knez Mihailove i garaži na Obilićevom vencu, koja je jedina raspoloživa garaža u zoni Knez Mihailove, pored one u tržnom centru u Rajićevoj“, da je „Varoš kapija gusto naseljen deo grada, sa izraženim kancelarijskim poslovanjem i ugostiteljstvom, što sve znači veoma veliku frekventnost“, kao i niz drugih argumenata.

„Pešačka veza Knez Mihailove i Kosančićevog venca, imajući u prirodu Kosančićevog venca, može služiti samo turistima, a za tu kategoriju daleko je privlačniji pravac ulicom Kralja Petra, s obzirom na Patrijaršijski dvor, Sabornu crkvu, Konak Kneginje LJubice, Narodnu banku, Školu Kralj Petar Prvi, Ambasadu Francuske, „Znak pitanja“; zato nemojte žrtvovati život na Varoš kapiji zbog pešačke veze koja ne može zaživeti. Kao građani koji žive i rade na Varoš kapiji i u zoni Knez Mihailove, pozivamo gradonačelnika i Upravu Grada Beograda na konstruktivan dijalog o ovim pitanjima“, navedeno je u peticiji.