Gradski urbanista: Splavovi od sada u posebnim zonama, neće moći da budu u blizini zgrada

„Više nije moguće da plutajući objekti različite namene budu u istoj zoni. Na primer na Savskom keju, koji je u blizini stambenih zgrada, više neće biti moguće postavljati noćne klubove i slične objekte koji proizvode buku. Taj prostor će biti rezervisan samo za restorane“, rekao je Stojčić.

On je dodao da je od sada u zonama koje su u okviru kulturno-istorijskih celina regulisana visina plutajućih objekata.

„Svaki objekat na vodi će proći i arhitektonsku kontrolu, koja mora biti u skladu sa propisima i zonom u kojoj se nalazi, a koju će verifikovati Komisija za planove Skupštine grada. Vlasnici tih objekata imaju rok od dve godine da namenu, visinu, arhitektonski izgled, udaljenje od drugog objekta, kao i protivpožarne uslove usklade sa novim propisima“, istakao je Stojčić.

Prema njegovim rečima, biće izazov da se u „dogledno vreme“ reši tretman otpadnih voda, s obzirom na veliki broj plutajućih objekata koji taj otpad izbacuju direktno u Savu i Dunav.

„Moraćemo sa vlasnicima da osmislimo model rešenja. Imamo nekoliko predloga – u vidu tankova ili specijalizovanih vozila za njihovo pražnjenje, dok je treća varijanta da svaki objekat ima manji uredjaj za tretman tih otpadnih voda“, rekao je Stojčić.

Glavni gradski urbanista rekao je da će vlasnici od sada biti i u obavezi da potpišu ugovor o zakupu i plaćaju taksu Gradu Beogradu, što do sada nije bio slučaj.

„Grad nema nikakvih prihoda od tih objekata budući da je to javna obala i pripada svim gradjanima Beograda. To nije normalna situacija. Takodje, zakupci tog prostora neće imati prava da utiču na izgled obale, to jest da ruše ili grade u prostoru koji ne pripada njihovom splavu“, precizirao je Stojčić.