GSP nezakonito produžio radno vreme vozačima tramvaja

Jedan od zaposlenih u JKP GSP „Beograd“ M. S. podneo je tužbu protiv gradskog javnog prevoznika sa zahtevom da se poništi aneks ugovora o radu zaključen u septembru 2014. godine kojim se menjaju uslovi rada odnosno trajanje smene.

Zaposleni je kao vozač pripadao grupi „saobraćajne ekspolatacije sa skraćenim radnim vremenom“, međutim, kako je on naveo u tužbi, poslodavac odnosno GSP „Beograd“ mu je ponudio da svoj ugovor o radu produži pod izmenjenim uslovima – sa punim radnim vremenom.

Opravdanje za ovakvu odluku GSP je pronašao u analizi za preispitivanje skraćenog radnog vremena a na osnovu koje je Nadzorni odbor doneo odluku da se ovakve smene ukidaju za sve zaposlene. Ipak, u tužbi je vozač istakao da je ova analiza rađena po narudžbini poslodavca a da stručnjaci koji su je izradili nisu imali reprezentativne podatke.

„U aktu o proceni rizika propisano je da zaposleni na predmetnom radnom mestu rade u tri smene i to u jednoj smeni od 6 časova a druge dve od 7 časova dnevno, te da je novom Analizom za preispitivanje skraćenog radnog vremena uvedeno puno radno vreme, ali je nejasno na osnovu čega kada je opterećenje zaposlenih na radnom mestu vozača tramvaja ostalo isto, kao i sve opasnosti i štetnosti na tom radnom mestu“, stoji u obrazloženju za podnošenje tužbe.

U presudi u koju je Danas imao uvid, dalje se navodi da je u konkretnom slučaju, po nalaženju tužioca, cilj ovakve odluke bio da se svi vozači tramvaja stave u nepovoljniji položaj, pri čemu se uopšte nije vodilo računa o bezbednosti i zdravlju zaposlenih kao i građana koji koriste usluge janvog prevoza.

Ovim postupkom veštačenje je dokazalo da uslovi u kojima vozači svakodnevno rade nisu isti kao i oni pri kojima se donosila odlulka da se skrati rando vreme, odnosno da su nepovoljniji po vozače. Pri tome je istaknuto da tramvaji nemaju klima uređaje što otežava rad vozačima, posebno preko leta, da oni nemaju mogućnost da naprave pauzu za doručak, da su pauze na okretnicama jako kratke a zbog režima saobraćaja ih često i nema, a higijena u vozilima je na lošem nivou zbog gustog rasporeda saobraćaja i nedostatka vremena da se tramvaji očiste.

Sud je analizirajući sve ove okolnosti, zaključio da je odluka kojom je ukinuto skraćeno radno vreme svim vozačima tramvaja doneta usled nepotpune, nestručne i delimično obrađene analize.

„Sud je na nesumnjiv način utvrdio da je tužiocu na njegovom random mestu intenzitet naprezanja čula povećan, da zbog reda vožnje nema vremena za dnevni odmor, da je prosečno po četiri do pet sati u sedećem položaju pri čemu je zbog intenziteta saobraćaja izložen stalnom stresu. Sud je mišljenja da ukidanjem skraćenog radnog vremena za vozače tramvaja koji spadaju u specifičnu kategoriju vozača predstavlja visok rizik po po bezbednost i zdravlje svih učesnika u saobraćaju“, navodi se u zaključku.

Gradskom saobraćajnom preduzeću ostaje mogućnost da uloži žalbu Apelacionom sudu na ovu presudu.