Izvršitelji pokušavaju da oduzmu stan Nadeždi Spasojević, koristeći to što njeno pravo vlasništva nije upisano u bazu Katastra nepokretnosti, kako bi naplati dug „Železnica Srbije“ prema njihovim poveriocima.
Sporni stan Nadeždin otac dobio je na korišćenje od Železnica kao njihov radnik još 1962. godine, a posle njegove smrti, 1993. godine, Nadeždina majka uredno ga je otkupila, za šta ima Ugovor i potvrdu o isplati. Nadežda je posle smrti majke nasledila ovaj stan, u kome živi od ranog detinjstva, ali svoje pravo vlasništva nije upisala u zemljišne knjige jer, kako objašnjava za naš list, „nije bilo moguće izvršiti upis jer cela zgrada nije bila uknjižena“.
Pri kasnijem prepisu vlasništva iz zemljišnih knjiga u novoformiranu bazu – Katastar nepokretnosti, zgrada u kojoj se stan nalazi je upisana, a kao vlasnik svih posebnih delova, odnosno stanova pojavljuju se Železnice. Ni to ne bi bio dovoljan osnov da izvršitelji zaplene stan kako bi naplatili dug Železnica, jer se kao svojstvo vlasništva Železnica na 23 stana u predmetnoj zgradi navodi „državno vlasništvo“, a na državnom vlasništvu ne može se sprovoditi postupak izvršenja. Ipak, jedino Nadeždin stan upisan je kao privatno vlasništvo Železnica, za šta Nadežda kaže da je „jasna greška nastala pogrešnim klikom prilikom prenosa iz zemljišnih knjiga gde lepo piše da Železnice imaju samo pravo korišćenja“.
Nadležnoj službi Katastra nepokretnosti Savski venac uputili smo mejl sa pitanjima da razjasne da li je moguće da je došlo do ovakve greške, ali odgovor već nekoliko dana nismo dobili, a na telefonske pozive se niko nije javio.
Tu „grešku“ je izvršiteljka Ivana Bukarica Biuković iskoristila kao osnov da u Katastru stavi zabeležbu na ovaj stan, čime on postaje predmet izvršenja, odnosno priprema se za prodaju kako bi se dug namirio. Ona nije uzela u obzir pismeni podnesak kojim joj je advokat gospođe Spasojević stavio do znanja da polaže pravo vanknjižnog vlasništva na taj stan, a kako tvrdi Nadežda, kasnije je izvršiteljka u rešenju navela da „niko ne može snositi štetne posledice zbog pouzdanja u podatke o nepokretnosti upisane u Katastar“. Ona iz toga zaključuje da tako ni ona, kao treće lice, ne sme da snosi posledice eventualne greške u katastru. A u ovom slučaju ta posledica je gubitak krova nad glavom.
Nadeždin advokat podneo je prigovor trećeg lica na Zaključak izvršitelja, koji je kasnije i odbijen. U rešenju kojim se prigovor odbija navedeno je da Nadežda nema pravo žalbe, već da može samo da pokrene parnični postupak. Međutim, Zakon o izvršenju i obezbeđenju propisuje da treće lice može da podnese novi prigovor protiv odbijenog prigovora, a parnični postupak može da se pokrene tek kada rešenje o dobijanju postane pravosnažno.
Izvršiteljku Ivanu Bukaricu Biuković naša redakcija je kontaktirala kako bismo saznali zašto nije uvažila Nadeždine prigovore kao i na koji način će dalje postupati u ovom slučaju, ali od nje smo dobili odgovor da joj „etički kodeks ne dozvoljava da govori o slučaju koji je u toku“. Kao i da se obratimo Komori izvršitelja za dalje komentare. I Komoru izvršitelja smo zamolili da daju svoje tumačenje postupaka koje je načinila izvršiteljka, a pitali smo ih i o nepravilnostima u tumačenju zakona koje Nadežda i njen advokat navode. Oni su nas pismenim putem obavestili da će se informisati o slučaju i dostaviti nam odgovore, a u telefonskom razgovoru rečeno nam je da će odgovori stići tokom jučerašnjeg dana. Ipak, odgovori do kraja dana nisu stigli.
Da li je moguće, pita se Nadežda Spasojević, da ona kao fizičko lice, koja je nasledila uredno otkupljen stan, sada mora da ga ustupi za prodaju kako bi bio izmiren dug Železnica prema njihovim radnicima?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
