Inicijativa da se zaštiti niz zgrada u ulici Svetozara Markovića

Pokretači inicijative su Centar za urbani razvoj, Evropa nostra u Srbiji, „Češka beseda“ i UG „Topolska“ kojima je podršku pružilo i Odeljenje umetnosti SANU. Oni smatraju da bi rušenje pomenutog niza zgrada unazadilo Beograd u istorijskom i estetskom smislu.

– Među ovim zgradama se nalaze četiri izuzetna primera beogradske arhitekture s početka 20. veka: od zgrade stare Građanske štedionice, preko zdanja nove Građanske štedionice iz 1929. godine češkog arhitekte Stevana Tobolara, zatim zgrade u kojoj se nalazi poznata kafana „Manjež“ iz 1934. godine, koju je takođe projektovao Stevan Tobolar, do kuće u sredini bloka koju je projektovao poznati beogradski arhitekta Milan Zloković. U ulici Kralja Milutina 26 nalazi se zgrada koju je tridesetih godina projektovao ruski emigrant Valerij Staševski i koja predstavlja vredan primer arhtekture modernizma tog doba, navode potpisnici.

Takođe, pokretači inicijative upozoravaju da pored izuzetnih primera arhitektonske prakse s početka 20. veka kompleks zgrada oslikava i češko – srpske veze, pažljivo negovane još od polovine 19. veka.

– Duga tradicija veza sa češkim arhitektama seže od polovine 19. veka a posebno je bila intenzivirana u periodu između dva svetska rata. Uništenje autorskih dela arhitekata Tobolara i Zlokovića bio bi anticivilizacijski čin. Pripadnici češkog naroda su, ravnopravno sa drugim narodima, doprineli razvoju i planiranju Beograda, ističe se u inicijativi, te iz tog razloga smatraju opravdanim zahtev da se srpsko – češko istorijsko nasleđe poštuje i sačuva od uništavanja.

Da Beograd ima sačuvane delove grada iz 19. i sa pocetka 20. veka koji svojom posebnošću i estetikom mogu da pariraju evropskim primerima, te da je front ulice Svetozara Markovića jedan od njih, kaže za Danas istoričar umetnosti Marko Bogdanović.

– Nažalost, Beograd je jedan od retkih primera u Evropi koji trpi ovakav proces. U većini evropskih gradova visoko se ceni i sa ponosom  vodi računa o arhitekturi i estetici prostora, ocenjuje Bogdanović uz upozorenje da je nemar za sopstveno kulturno nasleđe u našem društvu kulminirao do potpune ravnodušnosti.

Pored toga, Bogdanović predočava i da postoji svakodnevna praksa rušenja objekata koji svojom vrednošću prevazilaze privatne interese.

S tim u vezi, Odeljenje za umetnost SANU smatra da niz vrednih zgrada u bloku između Trga Slavija i parka Manjež treba da se na odgovarajući način sačuva i inkorporira u buduću urbanu fizionomiju ovog dela grada.