Insajder: ‘Slučaj gondola’ pred Vrhovnim kasacionim sudom

Tužba je podneta, kako je navelo Ministarstvo, jer nevladina organizacija Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), po čijoj tužbi je doneta odluka o privremenom obustavljanju radova, „ne može biti stranka u postupku“.

Pre skoro tri meseca Upravni sud doneo je odluku da privremeno zaustavi radove na realizaciji projekta izgradnje „gondole“ jer je RERI tužio Ministarstvo građđevinarstva, koje je izdalo graevinsku dozvolu za pripremne radove na jednoj parceli na Kalemegdanu.

Potom je, kako je naveo Insajder, Upravni sud privremeno obustavio radove, do donošenja konačne odluke o zakonitosti odluke.

Iako je Ministarstvo najpre saopštilo da će poštovati tvu odluku suda, ubrzo je podnelo tužbu Vrhovnom kasacionom sudu (VKS).

„Smatramo da grupa graana koja je podnela tužbu Upravnom sudu, ne može biti stranka u postupku. Osim te grupe građana, po istom osnovu tužbu je Upravnom sudu podnelo i više fizičkih lica, a u jednom slučaju tužba je odbijena“, rečeno je Insajderu u Ministarstvu graevinarstva.

To Ministarstvo je 1. aprila ove godine izdalo građevinsku dozvolu kojom se odobravaju pripremni radovi na Beogradskoj tvravi za izgradnju „gondole“, a u organizaciji RERI navode da je reč je o području arheološkog nalazišta „Antički Singidunum“.

Kako je navedeno u građevinskoj dozvoli, pripremni radovi uključuju postavljanje gradilišne ograde, instalacija i oprema privremenog karaktera, zemljane radove i radove na stabilizaciji terena, kao i osiguranje iskopa prema susednim parcelama bušenim šipovima.

Institut RERI je 17. aprila podneo tužbu Upravnom sudu, zahtevajući da se graevinska dozvola za izvoenje pripremnih radova poništi kao nezakonita, a da se pripremni radovi hitno zaustave.

„Upravni sud je zaključio da je zahtev RERI-ja za odlaganje izvršenja rešenja osnovan i da bi izvršenjem rešenja o građevinskoj dozvoli bila naneta šteta širim interesima javnosti koja bi se teško mogla nadoknaditi“, naveo je Insajder.

Izradnji „gondole“ kao štetnoj za Kalemegdansku tvravu usprotivila se gotovo celokupna stručna javnost, odnosno više od dvadesetak strukovnih udruženja, naučnih instituta i obrazovnih katedri za očuvanje kulturnog nasleđa, koji su zahtevali da se projekat obustavi, a peticiju za to potpisalo je oko 14.000 graana.

Pošto je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture (RZZSK) ipak dao saglasnost za izgradnju, oglasili su se konzervatori tog zavoda koji tvrde da nisu učestvovali u donošenju odluke, već samo arhitektonsko odeljenje koje nije bilo jedinstveno, i apelovali da se obustavi izgradnja žičare.

Izgradnji „gondole“ usprotivilo se i Odeljenje istorijskih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), koje je ocenilo da bi taj projekat „grubo narušio celinu jedinstvenog spomenika i viziju položaja Beogradske tvrave na ušću dveju velikih reka, kakav nema nijedan srednjovekovni grad“.

Po istraživanju Insajdera, planovi razvoja Beograda razlikuju se jedan od drugog: dok urbanistički plan predvia žičare, ali ne precizira gde, Plan generalne regulacije zabranjuje njenu izgradnju na Beogradskoj tvravi.

Poslednji usvojen Plan detaljne regulacije za „gondolu“ poziva se na oba dokumenta, a planira izgradnju baš na Kalemegdanu.

Sva tri dokumenta je usvojila gradska skupština u protekle tri godine.

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić je za Insajder rekao da Isnajder „ne razume šta sa čim treba da bude usklaeno“ i da je „sve u skladu sa zakonom“.

Po njegovim rečima, „oni koji se sada bune, to su mogli da rade u vreme dok je bila javna rasprava“.

Po planu beogradskih vlasti i JP Skijališta Srbije, koje se vodi kao investitor projekta, „gondola“ u Beogradu bi trebalo da bude izgraena do kraja ove godine.

Ministarstvo građevinarstva izdalo je lokacijsku dozvolu za izgradnju te žičare, a graevinsku samo za pripremne radove, dok se na graevinsku dozvolu još čeka, jer nije završena projektno-tehnička dokumentacija.