Ispraćaj "Don Kihota od Gardoša"

Mnoge činjenice o Zemunu bile bi odavno zaboravljene da ih Najhold nije sačuvao, svojom posvećenošću i istraživačkim radom kojim bi inače trebalo da se bave čitavi timovi ljudi. Potekao iz porodice koja je i po očevoj i po majčinoj liniji prisutna u Beogradu duže od dva veka, svoju ljubav prema Zemunu je izražavao kroz pasionirano sakupljanje istorijske građe, fotografija, zapisa, saznanja iz oblasti arheologije i istorije tog kraja. Ostao je poznat i po proučavanju afričke umetnosti, a i kao jedan je od najzaslužnijih za osnivanje zemunskog Salona karikature.

U maju je obeleženo 35 godina njegovog rada, a za tri i po decenije posvećenosti istoriji Zemuna i ali i drugim istraživanjima u kulturi, objavio je više od 50 knjiga i priredio preko stotinu autorskih izložbi kao i 21 smotru Međunarodnog salona karikature.

„Sve to sam radio da bih budućim naraštajima Zemunaca ostavio svedočanstva o mom i njihovom gradu, koja će živeti i kada mene više ne bude“, govorio je Najhold. Ostala je nada da će njegova zaostavština naći mesto u muzejskom prostoru, što mu je bila želja.

„Osnivač i stub Kluba matične kulture, Branko Najhold je do poslednjeg trenutka svu svoju energiju i znanje, pogotovo ljubav prema rodnom gradu, nesebično darivao sugrađanima – naročito mladima, s težnjom da što više doprinese očuvanju i razvoju kulturne baštine Zemuna. Tri dana pred smrt učestvovao je u obeležavanju 90-godišnjice rođenja Miroslava Popovića, pisca romana „Sudbine“ i profesora Zemunske gimnazije, a nedelju dana pre toga promovisana je njegova publikacija „LJudi sa basamaka“, svedočanstvo o 127 znamenitih Zemunaca, što je podiglo na noge i mlado i staro u Zemunu“, kaže Stojković.

Branko Najhold (1947-2016) je iznenada preminuo 16. decembra. Sahrana će se održati sutra u 13,30 na Zemunskom groblju, a komemoracuju organizuje Klub matične kulture Zemuna, u sredu  u 13 časova u Teatru „Kart Blanš“ u Zemunu.