Javni uvid sakriven je u suterenu

Posebnu vrstu razloga za pobunu izaziva urbanističko nasilje i na otporu njemu najmasovnije se mobilišu protestanti. Od Hercegovačke ulice i gradnje Beograda na vodi, do Kalemegdanske gondole, uređenja Trga republike i platoa oko Milenijemske kule na Gardošu u Zemunu, ne vide se još mnogi slučajevi gde su građani dovedeni pred svršen čin jer se pred njihovim očima iznenada pojavila građevinska mehanizacija. Ogorčeni protesti u sred gradnje tako su izgubili smisao jer je odgovor vlasti spreman – zakasnili ste, gde ste bili kad je bio javni uvid u regulacione planove, imali ste priliku da tada, na vreme, iznesete svoje primedbe.

I, naizgled, formalno- pravno alibi vlasti je opravdan. Ali, da li je tako? Samo naizgled. Vlast se davno dosetila kako da suzbije sve moguće „opstrukcije“, zapažanja i primedbe građana, urbanističke i arhitektonske struke, pa je taj „javni uvid“ ustvari skrivena aktivnost postavke planova na zidovima u suterenu zgrade Gradske uprave, u Ulici kraljice Marije broj 42. Građani koji stanuju u delu grada za koji se projekti prezentuju nisu upoznati sa mestom i rokom trajanja ovog uvida. Njihove opštine to od njih kao da kriju a o informaciji i uvidu na nivou Mesne zajednice da i ne govorimo. Sve to liči na basnu o lisici i rodi, s tim da je kao naravoučenije usvojeno da tako treba – lukavstvom gostu onemogućiti da se posluži ponuđenim jelom. Kao što je lisica rodu ponudila kašom u plitkom tanjiru, a roda joj uzvratila sa kašom u bokalu, tako današnji gradonačelnici i gradske arhitekte misle da su građani „ponuđeni kao počašćeni“.

I umesto da se građani poučeni ovim iskustvima uhvate u koštac i izbore za kvalitetan i zaista pristupačan javni uvid, da na vreme protestima sprečavaju i samu pomisao na urbanističke ludosti, uglavnom se natežu sa vlastima po razrovanim gradilištima, kad je već kasno.

Da opet ne bi bilo kasno, u poslednji čas se pružila prilika koliko toliko blagovremene intervencije građana u jednom po mnogo čemu značajnom, ne samo velikom, nego i veoma škakljivom urbanističkom slučaju. Za Zemun je pripremljen Plan detaljne regulacije saobraćajnica ulica Teodora Hercla (prilaz) sa rušenjem cele strane ulice, Prvomajske ulice i Dobanovačkog puta. Plan je dostupan na internet stranici, a plakati nacrta u pomenutom suterenu izloženi su još od 13. maja, sa rokom za primedbe do 11. Juna. Javna rasprava je zakazana za 27. juni i ako se do tada sve završi na nekim sitnim, pojedinačnim primedbama, Plan će biti dat Skupštini grada na usvajanje.

Da bi se shvatio značaj ovog slučaja treba se prisetiti da je na potezu od Novogradske ulice do Bosanske sredinom sedamdesetih godina prošlog veka porušen čitav niz zgrada na neparnoj strani Prvomajske ulice, a stanari raseljeni po celom Beogradu. Taj javni prostor je bio namenjen izgradnji druge sabraćajne trake prema novosadskom autoputu. Izgradnja puta nije čekala bolja vremena, jer je 1997. godine posle dolaska SRS na vlast u Zemunu ovaj javni prostor, kao i mnogi drugi, uzurpiran tako što je dozvoljena gradnja privremenih objekata, na trideset godina, sa motivacijom podsticanja male privrede i zapošljavanja. Srećnici bliski vlasti, sa dubljim džepom, su na ovom potezu izgradili niz objekata, ali ne od materijala za montažnu gradnju sa privremenim rokom korišćenja, nego su građeni poslovni i stambeni objekti sa betonskom armaturom, blokovima, sa podrumom spratom i potkrovljem. Naravno, mnogi nosioci prava korišćenja su svoj lokale izdali u zakup, pa je zadovoljstvo bilo višestruko.

Tokom protekle dve decenije ova ulica se među građanima Zemuna naziva i „kaubojskom“ jer u njoj vlada saobraćajni haos kroz koji se sa mukom probijaju linije gradskog saobraćaja 15, 18 i 78, zbog putničkih vozila koja se parkiraju, zaustavljaju na kolovozu, dostavnih vozila i prodavaca na tezgama duž trotoara.

Površnim uvidom u predloženi Regulacioni plan može se videti da je planirano širenje ulice sa dve kolovozne trake na obe strane, tako što bi se na parnoj strani posekao drvored i ukinula zelena površina, a da bi privremeni objekti na neparnoj strani bili sačuvani u celini, ili bi preživeli rekonstrukcijom i pomeranjem u dubinu parcele jer se granica plana završava na trotoaru ispred objekata.

Na tom potezu svakodnevno je parkirano ili na kolovozu zaustavljeno oko 200 vozila. Hladnjače, kamioni i manja dostavna vozila ze zavlače i provlače iza ovih objekata da istovare robu. Ali, sve to nije u okvirima interesovanja ovog plana.

Budući da za deset godina ističu ugovori o gradnji privremenih objekata logično je da je to bila prilika da se urbanisti posvete rešavanju kompletnog problema, a ne samo izgradnji nove ulice. Po svemu sudeći, ovim planom to je izbegnuto.

Budući da je rok za uvid i dostavljanje ozbiljnijih primedbi na ovaj plan istekao, do javne rasprave ima dovoljno vremena da građani traže odlaganje termina 27. juna i insistiraju na ponovno organizovanom uvidu i tumačenju plana u Zemunu, na licu mesta, sa građanima koji tu žive. Biće to teško za izvođenje jer Zemun nema kancelarije za Mesne zajednice koje su 1997. ukinute za preko 100.000 stanovnika, od Hotela Jugoslavija do naselja Nova Galenika. To je jedinstven slučaj kršenja Zakona o lokalnoj samoupravi koji ni posle 20 godina nije javno i pravno osuđen.

Da bi se razumelo današnje stanje u urbanizmu grada Beograda treba se osvrnuti na prošlost. Kad je 1972. godine usvajan prvi Generalni urbanistički plan Beograda, organiziovana je javna rasprava u 250 gradskih mesnih zajednica. Dvotomni izveštaj na ukupno 1.000 strana je tada prezentovan u Strazburu i dobio evropsko priznanje za doprinos razvoju lokalne samouprave i demokratije.

Nesumnjivo je da su neke evropske zemlje tadašnja naša iskustva primenile. A kod nas je sa takozvanom tranzicijom legalizovan „Divlji zapad“ investicionog urbanizma. Pioniri tog haosa su 1997. imali vlast samo u jednoj Beogradskoj opštini, u Zemunu. Njihovi politički naslednici su posle 2000. unapredili taj uzor, a od 2012. od kada je, kako je to 1997. Vojislav Šešelj govorio „Zemun ustreptao u izgradnji“, ustreptalost se proširila na ceo Beograd i kulminirala Beogradom na vodi.

Kad Beograđani shvate da je današnje davljenje Beograda počelo davljenjem Zemuna i pokušaju da problem rešavaju iz korena, tamo gde je nastao, protesti nezadovoljstva vlastima mogu dobiti novi smisao i jasniju perspektivu.

Autor teksta je stanovnik Prvomajske ulice u Zemunu i predsednik Odbora za zaštitu starog jezgra Zemuna iz 1999. godine