Kad su kuće na pogrešnom mestu 1

Predavanje o smanjenju rizika od ekstremnih događaja, savremena adaptacija na klimatske promene, skorašnji ekstramni hidrometerološki događaji i evaluacija mera za upravljanje rizikom od poplava održano je u Svečanoj sali Građevinskog fakulteta.

Prof. dr Zoran Vojinović sa Instituta za vodno obrazovanje IHE Delft je na primeru Norveške objasnio kombinaciju tradicionalnih i savremenih sredstava za prevenciju i borbu protiv poplava, a mr Ranko Pudar govorio je o ublžavanju štete i sanaciji problema koje su u Americi naneli uragani. Predavanje je otvorio prof. dr Marko Ivetić sa Građevinskog fakulteta.

“Inženjeri u Amreici i Zapadnoj Evropi obraćaju pažnju na konstantno povećanje nivoa mora i priolagođavanje života ljudi na te uslove” objašnjava mr Ranko Pudar. “ Postoji teorija da je efekat staklene bašte taj koji izaziva zagrevnanje atmosfere i topljenje ledenih kapa na Severnom i Južnom Polu, međutim takav proces je veoma dugotrajan, čak i ako u ovom trenutku zaustavimo industriju biće jako mala šansa da se išta promeni”.

O sredstvima za prevenciju ekstremnih klimatskih promena u Srbiji i svetu prof. dr Zoran Vojinović ističe “Svuda postoji veliki potncijal i ako se sredstva traže, naćiće se” a prof. Dr Marko Ivetić naglašava da u Srbiji imamo sredstava, ali realnost je da se obim onoih koja se ulažu, smanjuje iz godine u godinu.

“Globalno je problem, kada se nešto desi onda ljudi pomisle da to neće skoro da se ponovi, zato sredstva moraju stalno da se unapređuju a ne unazađuju”.

Jedan vid prevencije poplava jeste planska gradnja kao i zakonska regulativa kako kaže prof. Ivetić “postoji i problem izgradnje kuća na pogrešnom mestu” na šta mr Pudar dodaje da je planska gradnja jako bitna u prevenciji posledica poplava “. Zakonskim regulativama i izgradnjom poplavnih mapa može mnogo da se postigne. Ako imamo dobro komponovane mape gde se zna tačno gde je opasnost od poplava najveća i zakonsku regulativu da se tu ne može graditi ni po koju cenu, onda ljudi neće ni biti poplavljeni”.

Iako se i dalje ne zna koliko ljudski faktor doprinosi ekstremnim klimatskim promenama sagovornici naglašavaju da svest građana mora da se promeni.

“Ono što treba da uradimo jeste da krenemo od sopstvenog dvorišta” smatra mr Pudar “.Vađenje krša i deponije iz prirodnih vodotoka je prvi veliki korak. Obična kiša može da dovede do plavljenja ako korito nije očišćeno. Zakonskim regulativama i izgradnjom poplavnih mapa može mnogo da se postigne.” i ističe da priroda dovodi sebe u stanje ravnoteže a mi remetimo ravnotežu izgradnjom parkinga i zagađenjem prirode.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari