Kako unaprediti javni prevoz u Beogradu?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. mozda da se pocne sa time, da se izbace one stare krntije od autobusa iz 1980- tih godina proslog veka, sa onim drvenim sedistima. da za pocetak ocistite autobuse, jer to unutra krpu nije videlo. da pojedine vozace obuzdate da voze autobus, kao da su vozaci formule 1. to bi vec bilo neko unapredjenje!

   1. Kada se ~400 hiljada beogradskih penzionera vozi za 400 dinara godišnje što je jeftinije od dnevne karte
      Da se penzionerima naplaćuje prevoz kao nezaposlenima bilo bi 40 miliona evra više godišnje u kasi
      Koliko autobusa može da se kupi za 40 miliona evra

2. Da bi se poboljšao, da ne kažem optimizirao javni prevoz u Beogradu, potrebno je da na vlast dođu novi »stručni« ljudi. Ne kažem, da u trenutnoj vlasti u Beogradu nema »stručnih« ljudi, ali je problem, da su oni struku podredili politici. A ta politika do danas nije uspela, pre bih rekao nije znala, da za saobraćaj osposobi odavno i u prošlom veku izgrađene tunele »Karaburma« i tako proširi mrežu »BG voza«. Naime, od leve i desne cevi tunela »Vračar« izgrađene su klasičnom metodom dve cevi tunela »Karaburma«, obe dužine po 600m i to leva cev u periodu 1975-77, a desna cev 20 godina kasnije. A da bi se linije »BG voza« produžile do Karaburme i dalje do Rospi Ćuprije treba u postojeće tunele »Karaburma« samo postaviti šine i kontaktnu mrežu. Pored toga, moguće je na tunelima »Vračar« otvorenim iskopom (Cut and Cover) izgraditi i dva stajališta; Novo groblje i Makenzijeva i tako povećati pristupačnost »BG voza« široj populaciji Beograda. Inače, stajalište Makenzijeva je bilo i predviđeno, ali se od izgradnje odustalo zbog nedostatka sredstava. I na tunelima »Dedinje« se može u blizini bolnica na Dedinju otvorenim iskopom izgraditi stajalište »BG voza«. Pored rešenja za »BG voz« moguća je optimizacija i linija GSP na način kako se to inače radi u metropolama širom sveta. Naime, trocifrene prigradske autobuske linije GSP koje povezuju periferiju Baograda sa centrom grada; Zeleni venac bi mogle da saobraćaju do čvorišta (HUB) na obodu strogog centra, da bi dalje do centra grada putnici nastavljali dvocifrenim gradskim linijama. Na taj način bi se smanjilo saobraćajno opterećenje saobraćajnica, jer se vrlo često dešava (iskustvo) da autobusi na trocifrenim prigradskim linijama kroz centar grada do Zelenog venca voze poluprazni.