Para ima, ali troškovi izbačeni iz budžeta: Oko 80 km kanalizacione mreže u naseljima na levoj obali Dunava i dalje „na dugom štapu“

Gradska vlast obećala je početak radova na kanalizaciji još 2019, i u te svrhe je potpisan kredit sa Evropskom investicionom bankom, ali su očigledno prevagnuli neki drugi, preči poslovi, jer od tog novca nije povučen ni evro, niti je izgrađen metar kanalizacije.

– Prema inicijalnim rokovima, do naredne godine je trebalo da bude izgrađeno 80 kilometara kanalizacione mreže na levoj obali Dunava, uključujući i prečišćivač otpadnih voda i pripadajuće kolektore. Grad je potpisao u oktobru 2019. kredit sa Evropskom investicionom bankom (EIB) na 35 miliona evra pod dosta povoljnim uslovima, i sa godišnjom kamatom od samo 1,5 odsto, pa je neverovatno da do danas ništa nije urađeno, niti jedan evro iz tog kredita povučen, rekao je gostujući na N1 Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu (CLS).

On za Danas pojašnjava da je u nedavno usvojenom rebalansu gradskog budžeta, iako je u planu, predviđeno da se uradi „nula kilometara kanalizacione mreže u Železniku, Ledinama, Surčinu, Batajnici, Resniku, u Sremčici, na Altini 2, i na Miljakovcu 3“.

– Iako su sva ova naselja ušla u budžet i u njima je trebalo da se radi kanalizacija, od toga se u rebalansu odustalo. I napominjem, nabrojao sam samo naselja koja je trebalo raditi ove godine, a ima ih još koja nemaju kanalizaciju. Beograd je najveći grad u Evropi koji ne prečišćava otpadne vode, sramota je ne samo da nema kanalizacije, već i tamo gde je ima, ona se ispušta u Savu i Dunav, kroz čak 136 fekalnih ispusta, objašnjava Jovanović.

Kako dodaje, prema poslednjim informacijama, koje je dao ministar Goran Vesić još u aprilu ove godine, Grad i EIB su čak dogovorili i ko će biti izvođač radova, ali izgradnja i dalje ne počinje.

Na pitanje zašto izgradnja kišne i fekalne kanalizacije ide tako sporo, Jovanović odgovara da EIB i druge investicione banke rade po transparentnim i strogim procedurama, a da to „nekim nivoima vlasti u Srbiji ne odgovara“.

– Mnogo im je efikasnije i mogu mnogo bolje da rade kada biraju neke sebi bliske firme, a kada se radi ovako transparentno, pošteno i prema ozbiljnim projektima, sve ide mnogo sporije i na žalost, taoci takve politike su građani ne samo leve obale Dunava, već 30 odsto stanovnika Beograda koji nemaju kanalizaciju, a oni posebno pate kada su ovakve vremenske prilike. Jer pre svega kada nema kanalizacije, onda se dešavaju poplave, uništavanje imovine, a nažalost, često se kiša izmeša sa fekalnim otpadom, pa ne treba objašnjavati koliko je to nehigijenski i čemu to vodi. Pogotovu što je ovo glavni grad i to sa budžetom od skoro milijardu i po evra godišnje, smatra Jovanović.

Bilo je čak i reči o raskidu ugovora sa EIB, jer je sam gradonačelnik pokušao da okrivi evropsku banku i njihove procedure.

– Kredit je izuzetno povoljan i za 35 miliona evra je do danas moglo mnogo da se uradi, i crpna stanica i desetine kilometara kanalizacije. Nije problem u banci, nego u našoj vlasti koja je to trebalo da sprovede i organizuje. Projektom gradnje kanalizacije predviđena je i fabrika za prečišćavanje otpadnih voda. Leva obala Dunava zamišljena je kao poseban sistem i za kanalizaciju i za preradu otpadnih voda. Ironija je, međutim, da je do 2013. taj glavni kolektor, interceptor, koji treba da gro kanalizacije iz starog gradskog jezgra dovede do fabrike za preradu otpadnih voda, izgrađen čak preko 50 odsto i ostalo je samo nekoliko kilometara da se on završi, ali od tada do danas ništa na njemu nije urađeno, zaključuje naš sagovornik.

Mila Popović, predsednica beogradskog Odbora Stranke slobode i pravde (SSP), ponavlja da je Aleksandar Vučić građanima leve obale Dunava obećao kanalizaciju, kao i da je tadašnji zamenik gradonačelnika potpisao ugovor sa EIB-om kao i da je rekao da je obezbeđeno dodatnih 10 miliona evra za te svrhe, ali da su obojica slagala da gradnja kanalizacije počinje.

– Aleksandar Šapić je pomerio radove na kanalizaciji za naredne godine i smanjio ulaganje u njih. Kada će radovi početi, a kada će se izvršiti, više niko ne zna i ne može da pretpostavi. Ova vlast je vlast lažnih obećanja i poslova u njihovu ličnu korist i bliskih im ljudi. Rezultat svih tih obećanja je da građani u 21. veku izlaze na ulice da traže osnovnu infrastrukturu za život, da imaju fekalna jezera ispred domova i da njihova deca hodaju po takvim vodama do škole i igrališta, kaže Popović.

Natalija Stojmenović iz Ne davimo Beograd/Zeleno-levi front, konstatuje da u 21. veku jedna svetska metropola, koju vodi Aleksandar Šapić „preko politike SNS-a i SPS-a godinama pravi raj svojim investitorima i poslušnicima dok građani Beograda nemaju osnovne uslove za život“.

Produbljuju zatrpanu dubinu

Deo novca koji je predviđen za kanalizaciju, napominje Mila Popović, Aleksandar Šapić sada planira da potroši na bazen na Tašmajdanu koji je renoviran pre dve godine i da produbljuje već zatrpanu dubinu“. „Da li je to bitnije od osnovnih uslova za život građana? Zbog takvih postupaka Beograd gubi. Ova vlast je uvreda za naš grad jer ne radi ništa za Beograđane, već za svoje „kombinacije“, zaključuje Popović.

Stojmenović: Za održavanje parkova BNV 20 miliona

– U prethodnim godinama neverovatno, ali u Beogradu se smanjio broj državnih vrtića, parkova i kanalizacione mreže. Delovi Palilule čekaju godinama na kanalizaciju, jer se na primer više od 20 miliona troši za održavanje parkova u Beogradu na vodi. Beograd nije deponija za privatne dilove SNS-a i SPS-a, već grad za pristojnu, normalnu i dobru budućnost što Zeleno-levi front u svojim rešenjima, delovanju i vrednostima želi da predstavi, kaže Stojmenović.