Knjiga o kojoj će se glasno ćutati

                       

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Manjo Vukotić, vlasnik izdavačke kuće „Vukotić Media“ koja je izdala knjigu, istakao je da se nakon susreta sa Sarićevim novim rukopisom odlučio na takav potez iz dva razloga.

– Nakon toliko izdatih knjiga, nikada se nisam brže odlučio za neki rukopis. Prvenstveno zato što poznajem Petra Sarića kao izvandrednog pisca koji bdije na granici za koju i dalje mislimo da je srpska. Danas je mnogo teže opredeliti se za temu kao što je Kosovo, međutim od nje se ne sme odustati ni kroz istoriju ni kroz politiku bez obzira što je danas briselska priča umotana u lepu lažnu oblandu. Znao sam da ova knjiga neće naići na odobravanje srpske intelektualne elite, medija i javnosti, ali svakako nisam očekivao ni muk kakav se pojavljuje – istakao je Vukotić.

Predočavajući i slikajući stanje na Kosovu i Metohiji, posebno među Srbima, Petar Sarić je, između ostalih, pisma uputio DŽordžu Bušu, Bernaru Kušneru, vladici Amfilohiju, Dobrici Ćosiću, Vojislavu Koštunici, i drugima.

Marko Nedić, književni kritičar i pisac, istakao je značaj Sarića kao srpskog romansijera, koji je, za razliku od drugih, pisao isključivo romane.

– U celom njegovom opusu, samo se u ovoj knjizi, pored pisama, nalazi jedna jedina pripovetka. Sva pisma, pa i ona koja su zatvorenog karaktera, upućena njegovoj porodici, su zapravo upućena svima nama. Petar Sarić je čovek koji je stao na jedno mesto i sa njega se okrenuo svetu i sa te pozicije govorio o Srbiji. On je jedan od retkih pisaca koji imaju svest o narodu i kulturi, ali i o njihovoj budućnosti – zaključio je Nedić.

Akademik Matija Bećković, u predgovoru za ovu knjigu, kaže da je Sarić ova pisma „datumirao i obestraničavao i razašljao i tamo gde nisu upućivana i onima kojima nisu bila namenjena“.

Kroz ovu knjigu, koja se, kao što kaže Bećković, pisala sama, pisma će stići na kućne adrese i današnjim čitaocima i „nekom dalekom pokolenju“.

Profesorka Danica Andrejević istakla je da, iako današnja situacija možda govori o nekoj apokaliptičnoj stvarnosti, knjiga Petra Sarića je ipak okrenuta ka budućoj stvarnosti u kojoj je moguća neka istorijska pravda.

– Sarić se oslanja na istinu koja na nepatetičan način odgovara na neka možda patetična pitanja. On nam donosi poruku da vreme samo sebe poništava i da zmija počinje da grize svoj rep. U knjizi se postavljaju mnoga pitanja i problematizacije. Može se izdvojiti jedan od njegovih zaključaka, a to je da smo donosili preuranjeno pogrešne i kasno prave odluke – kaže Danica Andrejević.

Petar Arbutina, književnik i kritičar istakao je mišljenje da je Sarićeva knjiga napisana ličnom iskrenošću koja potiče iz ličnih odnosa prema jednom vremenu.

– Ova knjiga je nastala iz lične istine i buntovnosti, iz potrebe da se bude svedok. Male istine su često važnije od velikih jer je neminovno samo ono na šta mi pristanemo da bude neminovno. Možda ova knjiga neče biti bestseler, ali će biti knjiga o kojoj će se glasno ćutati jer se vremenu neće zaturiti trag, zaturiće se onima koji žele da zature vreme- istakao je Arbutina.

Sam pisac je priznao da nikada nije ni pomislio da napravi zbirku ovakvih pisama, ali ga je na to, kako kaže, naterao Dobrica Ćosić. Prema njegovim rečima on mu je skoro zapretio da mora da učini tako nešto jer će takvo delo, od svih drugih razlikovati, to što ga je pisao svedok. On je gostima tribine pročitao pismo koje je uputio političaru Vojislavu Koštunici iz koga je i proistekla ideja za naslov, a koji je takođe prisustvovao promociji knjige u Klubu Udruženja književnika.