Komeserijat: Ne delimo stambena rešenja mimo konkursa

Prema navodima Komesarijata, ta institucija je „u cilju pronalaženja rešenja za stanje sa uzurpiranim stanovima u Ustaničkoj ulici 244g, 28. avgusta održala sastanke sa nelegalno useljenim stanarima“, kojima su prisustvovale i izbegličke porodice koje su na konkursu završenom 2016. dobile iste stanove, ali u njih ne mogu da se usele, „zbog čega vrše snažan pritisak na Komesarijat da im se stanovi oslobode“.

„Komesarijat je u proteklom periodu, da bi rešio ovaj problem, stvorio uslove da se nelegalno useljeni u Ustaničkoj ulici prijave na javne pozive za neki od vidova stambenih rešenja. Nelegalno useljeni stanari odbili su i ovaj put dogovor oko predaje ključeva zahtevajući da im se reši stambeni problem, bez obzira na javne pozive. Neke porodice su se prijavile na javni poziv za stanove koji je u toku, ali odbijaju da se isele iz Ustaničke 244g dok ne dobiju stambeno rešenje za koje su konkurisali, iako im je predočeno da takvu garanciju Komesarijat nikome ne može da da“, saopštavaju iz te institucije.

Komesarijat podseća i na to da „mimo javnih poziva i konkursa ne deli stambena rešenja“.

„Komesarijat dodeljuje stambena rešenja isključivo po javnim pozivima, na kojima se prijavljuju korisnici, prilažu dokumentaciju i formiraju se bodovne liste. Svi koji konkurišu uredno čekaju da se postupak završi. Izbegličke porodice koje u svoje stanove u Ustaničkoj ulici 244g godinama ne mogu da uđu razmatraju mogućnost da tužbama traže nadoknadu štete, u čemu će imati podršku Komesarijata koji je na to obavezan i po zakonu, a takođe postoji mogućnost da opština Zvezdara sprovede postupak koji joj stoji na raspolaganju po Zakonu o opštem upravnom postupku“, istakli su iz Komesarijata.

Iz te institucije reaguju i na tvrdnje Nebojše Trajkovića, koji je izbegao sa Kosova, da je kuća u selu Lukavica kod Dimitrovgrada koju mu je Komesarijat dodelio, u jako lošem stanju.

„Trajković je korisnik pomoći Komesarijata od 1999. On je najpre sa majkom i bratom, a kasnije i nevenčanom suprugom, imao obezbeđen smeštaj i hranu sve do 2012. u hotelu „Ineks“ u Negotinu, koji je za potrebe raseljenih sa Kosova i Metohije pretvoren u kolektivni centar. Po zatvaranju centra, Nebojša je iz privatnih razloga odbijao da konkuriše za ponuđena stambena rešenja, da bi 2015, nakon što je Komesarijat dobio obaveštenje da spava na Železničkoj stanici u Nišu, pristao na kupovinu seoske kuće. Nebojša je kuću u selu Lukavica kod Dimitrovgarada sam izabrao, a Komesarijat je sa partnerima dodatno obezbedio nameštaj i belu tehniku. Kad je komisija posle šest meseci izašla da obiđe korisnika, zatekla je kuću bez nameštaja, bele tehnike i sa oguljenim tapetama sa zidova“, navode iz Komesarijata i naglašavaju da je Nebojša bio dužan da se stara o svojoj kući koja je postala njegovo privatno vlasništvo.