Komunalni haos na beogradskim obalama

Popularni gradski brod restoran, koji je juče, iz do sada neutvrđenih razloga, izgoreo do kraja, gasilo je osam vatrogasnih ekipa, koje su stigle za desetak minuta, ali popularnoj Stenki nije bilo spasa.

Prema evidenciji JKP Beogradvode, samo na uređenom delu beogradskih obala pluta najmanje 350 manjih ili većih splavova. Međutim, svega desetak objekata ima sve potrebne dozvole. Svi ostali privezani su „na divlje“ i na očigled nezainteresovanih inspekcijskih službi. Naime, još nije zabeleženo da je neko kažnjen zato što nema „papire“ za splav. U nadležnosti Beogradvoda je samo davanje odobrenja, odnosno, određivanje lokacije za postavljanje objekta. I doskorašnji gradski arhitekta Đorđe Bobić ističe da većina objekata na vodi nema nikakvu licencu, odnosno, vlasnici nisu pribavili sve potrebne dozvole, a to najčešće znači da ne ispunjavaju ni sve bezbednosne uslove. Mnogi vlasnici objekata na vodi pribave samo jednu dozvolu, i njome mašu kad naiđe inspekcija.

– Prema statistici od prošle godine, oko 80 odsto splavova, nije postavljeno legalno, odnosno, prema planu postavljanja plutajućih objekata. Građeni su stihijski, bez saglasnosti nadležnih službi za izvođenje projekta, a time i bez tehničkog pregleda koji bi potvrdio da je bezbedno boraviti na takvom mestu – kaže za Danas Đorđe Bobić. Zbog nepostojanja bilo kakve ozbiljne kontrole, vlasnici splavova često koriste materijale koji nisu primereni ovakvoj vrsti objekata. Umesto na čvrste i stabilne pontone, gabaritne građevine postavljaju na spojene buriće zbog čega beogradski splavovi često tonu. A posebna priča su nesolidne električne instalacije, zbog kojih su izgoreli mnogi restorani na vodi.

– Još jedna stvar na koju ni vlasnici ali ni nadležne inspekcije skoro i ne obraćaju pažnju, jeste problem otpadnih voda. Ugostiteljski ali i privatni splavovi ne bi smeli da ispuštaju vodu direktno u reku, već u posebne kanistere koji bi se praznili gde i gradska kanalizacija. Nedavno je donet propis koji bi trebalo da reguliše nastalu gungulu na rečnim obalama. Međutim, mi smo i ranije imali propise iz ove oblasti na koje se niko nije obazirao. Jedini način da se reši problem je zaista stroga kontrola nadležnih institucija koja neće prezati od naplaćivanja visokih kazni, ali i uklanjanja objekata bez licence – naglašava Bobić. On kaže da je to pitanje u nadležnost Lučke kapetanije, Republike i Hidrozavoda.

U gradskoj upravi kažu da je potrebno raspisati konkurs za dodelu mesta za splavove, kako bi se stekao uvid u tačan broj restorana, kafića, vikendica, a neretko i pravih kuća na vodi. Kriterijumi za dobijanje dozvole pooštreni su u proteklih nekoliko godina, a tehnički pregled, koji se radi svake godine, podrazumeva kontrolu stanja trupa, stabilnosti i opreme.

Plovidbena dozvola, koju izdaje Kapetanija, biće jedan od uslova učešća na gradskom konkursu. Bez ove dozvole, zahtevi neće biti ni razmatrani. Zbog ovih mera u narednom periodu, broj splavova mogao bi da se znatno smanji.

Mesto za „prognane“ splavove

Plan za postavljanje plovnih objekata u gradu predviđa i mesta na koja će se odlagati neregistrovani, neispravni i bespravno postavljeni plovni objekti. Lokacije za to su desna obala Save (od 18 do 20 kilometara) i Dunav, rukavac Tospašin kanal (od 1.153 do 1.161 kilometar).

Sele se zbog dažbina

Tokom prošle godine, Lučka kapetanija zabeležila je nagli pad broja registrovanih čamaca, splav-kućica i restorana, a mnogobrojni vlasnici odjavili su svoje posede. Nadležni objašnjavaju da je do ovoga došlo zbog sve većih poreskih i komunalnih obaveza za posedovanje objekata na vodi. Zbog ovoga, sve više plovnih objekata seli se u susedne kapetanije u Pančevu ili Smederevu, gde je registracija znatno jeftinija.